Вруће спорна одредба о ауторским правима прогони Европу, забрињавајући заговорнике слободе на интернету и креаторе садржаја. Члан 13, који се суочава са својим коначним гласањем, ставио би велика ограничења на размену садржаја, од филмова до мема.
Предложени закон захтева да свако ко дели садржај, заштићен ауторским правима, треба да добије дозволу од власника права, чак и ако је садржај само анимирани гиф на твитеру. Чак би и прерада фотографија за меме захтевало дозволу креатора фотографије. Меме су заштићене као пародије према садашњем закону о ауторским правима, а аутоматски филтер није у стању да разликује пародију и прераду материјала.
Ако нова директива прође, платформе са садржајем које генеришу корисници са Фејсбука на Википедију би биле приморане да имплементирају "филтере за учитавање" како би се осигурало да материјал није у супротности са туђим ауторским правима или ризиком да буде тужен. Филтер ће анализирати садржај који се преноси, упоредити га са базом података заштићених ауторским правима и дозволити његов пролаз или га вратити кориснику који је пренео садржај. Подложни грешкама и склони широкој колатералној цензури, такви филтери имају потенцијал да ефективно ометају слободну размену информација коју је интернет почео да представља.
Верзију члана 13 усвојио је Парламент ЕУ у септембру и још рестриктивнији предлог током преговора иза затворених врата између законодаваца и великих корпорација, упркос широко распрострањеном јавном протесту. Предлог се суочава са коначним гласањем пре него постане закон.
Из ових разлога и још много тога, многи корисници интернета се ужасавају изгледа да би закон могао проћи. Тешко је замислити да је информациони супер-аутопут сведен на обичну цесту "стани-иди-стани", иако је у последњих неколико година говор на друштвеним мрежама постао знатно мање слободан.
Идеја о ограничавању интернета како би се прилагодили захтевима ауторских права у суштини гура духа слободе информација у боцу, те је изазвала противљење и Тима Бернерс-Лија лично - изумитеља светског интернета. Око 70 пионира интернета потписало је писмо у којем упозоравају да законодавство претвара интернет у “алат за аутоматизовани надзор и контролу његових корисника”.
Платформе са садржајима који генерешу корисници, укључујући Реддит, Твич, Порнхаб и Википедија, организовали су протесте против њихове предстојеће пропасти, замрачујући своје странице на један дан, док је на десетине хиљада демонстраната изашло на улице у градовима широм Европе.
"Десетине чланова Парламента ЕУ су неодлучне о томе како да гласају“, саопштио је "Електроник фронтиер фондејшн", истичући кампању “Спасите свој интернет”, обећавајући да ће се борити до краја.
"Сви су против тога: уметници, мала предузећа, велики бизниси, креатори Интернета и преко пет милиона људи који су потписали петицију да зауставе машину за цензуру коју ће створити", наводи се у саопштењу.
Тешко је наћи присталице за рестриктивне одредбе изван влада чланица и богатих корпорација које су власници ауторских права.
"Такав свеобухватни притисак за филтрирање пре објављивања није ни потребан ни пропорционалан одговор на кршење ауторских права на интернету", пожалио се Дејвид Кејн, специјални известилац УН-а о слободи мишљења и изражавања.
Асоцијација независних музичких компанија ИМПАЛА, Асоцијација независне музике, Холандско удружење за музичка дела и Међународна конфедерација друштава аутора и композитора ујединиле су се како би подржале законодавство. Њихово добитак је осигуран пре интернета, и наставиће се чак и ако интернет буде осакаћен прописима.
Није претерано рећи да члан 13 има потенцијал да промени интернет каквог га познају европљани - а остатак света би био глуп кад би помислио да ће се његови ефекти зауставити на границама ЕУ. Остаје да се види да ли је Парламент ЕУ спреман да се супротстави вољи народа ради краткорочног профита.
У првом кварталу 2024. године фокус НИС-а био је на наставку и повећању обима инвестиционог циклуса започетог прошле године. Тако је у развојне пројекте инвестирано 10,5 милијарди динара, што је повећање од 62 одсто у односу на улагања реализована у првом кварталу 2023. године. Поред тога, фокус НИС-а био је на планском капиталном ремонту у Рафинерији нафте Панчево и на обезбеђивању довољних залиха горива како би се осигурало уредно снабдевање тржишта.
Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била је и расправа о испоруци Русији кинеских машина, алатки, микроелектронике и нитроцелулозе које се користе у војној производњи.
.jpg)
RSS
