PREDSEDNIK VUČIĆ PLAKAO U NIŠU: Srbija se poput feniksa dizala iz pepela, preživela je sankciju i NATO agresiju, preživela je i pljačku države (FOTO+VIDEO)

KOMEMORATIVNA MANIFESTACIJA POČELA ZVUCIMA SIRENA

PATRIJARH IRINEJ: DA SE NIKADA NE PONOVI U SVETU

Okupljenima u Nišu obraća se patrijarh srpski Irinej, koji je poručio da se danas sećamo najtragičnijih dana u istoriji, i istakao da tako nešto ne treba da se ponovi nikada i nigde u svetu.

POČELO BOMBARDOVANjE

Tog 24. marta, u 20. časova počela je NATO agresija izvršena na srpsku naciju. Tada je pala prva bomba i bombardovanje je počelo.

20.000 NIŠLIJA NA ULICAMA

DODIK: NE PRAŠTAM, BOMBE NISU REŠILE PITANjE KOSOVA

Predsedavajući Predsedništav BiH Milorad Dodik poručio je večeras u Nišu, gde se obeležava 20. godišnjice od bombardovanja, da je NATO 1999. načinio stravični zločin agresije prema Srbiji ali i RS, da je to bilo nepravedno, nepošteno i da ne može da oprosti, a da Srbija treba da bude ujedinjena i s njom svi Srbi izvan Srbije.

"Šteta koju su naneli je ogromna, civilizacijska, a nisu smatrali da treba da se izvine. Nisam od onih koji će im to ikad oprostiti, i neću biti spreman da pređem preko toga. Obavljajući dužnosti, ali i kada budem običan čovek, imaću u sebi neoprostivo i tužno sećanje na te dane kad su i Republici Srpskoj i Srbiji naneti tako teški gubici",rekao je on.

Stravična stradanja i bombardovanje Srbije i RS bili su deo zločinačkog plana NATO i Zapada koji su nas tada svrstali na stranu loših kojima treba načiniti štetu.

KINESKA I RUSKA DELEGACIJA ODAJE POČAST ŽRTVAMA

PREDSEDNIK VUČIĆ: HVALA ONIMA KOJI NISU RADILI PROTIV NAS

ZAVRŠENA CEREMONIJA

SRBIJA NE DA DA JE SLOME, SRBIJU NE MOGU DA POBEDE

Srbija ne da da je slome, Srbiju ne mogu da pobede, poručio je večeras predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Nišu, na manifestaciji obeležavanja dve decenije od početka NATO agresije.

On je u obraćanju pred oko 20.000 ljudi u Nišu, tokom kojeg su ga povremeno savladavale emocije, podsetio na događaje od pre 20 godina i danas, kada su, kako je konstatovao, "krenuli Srbiju da sruše".

"Hoću da poručim odavde, da šta god da se dogodi, nikada nemojte bilo kome da dopustite da sruši slobodu i nezavisnost Republike Srbije! Nikada!", poručio je srpski predsednik.

"Pet godina obeležavamo na ovako veličanstven način godišnjicu agresije NATO na jednu malu, slobodoljubivu i nikada pokorenu zemlju. Ponosan sam na vas, dragi građani Srbije, jer vaš slobodarski duh, naterao nas je da učeći mlade generacije o onome što se zbivalo, ne zaboravimo da budućnost možemo da gradimo samo na takvim osnovama, čuvajući slobodu, samostalnost i nezavisnost Srbije kao najviše vrednosti. Hvala vam što je Srbija ponosa i budućnosti, večeras, ovde sa nama", rekao je predsednik Vučić.

Na kraju, nećemo pamtiti reči naših neprijatelja, citirao je reči Martina Lutera Kinga, nego tišinu naših prijatelja.

"I jedino što imam da dodam je, da tada, prijatelje gotovo da nismo ni imali. Hvala onima koji nisu bili protiv nas, ali nam pomagao nije gotovo niko", podsetio je Vučić.

Bili smo, kaže, sami, suočeni sa najvećom vojnom silom na svetu, sa koalicijom bogatih i moćnih, sa 22. 000 tona bombi i raketa, i sa njihovim jasnim ciljem: da nas poraze, unize i da jedan deo naše teritorije predaju nekom drugom.


Danas, dvadeset godina kasnije, mi ponovo imamo prijatelje, ali i one koji nam više nisu neprijatelji, uz jasnu razliku u mišljenju o svemu što se događalo.

"I ono što je za nas zločin, a smrt dve i po hiljade civila, smrt 79 dece, devastiranje jedne zemlje, šteta koja se meri desetinama milijardi dolara, za nas će uvek biti zločin, za njih je , ako i toliko hoće da priznaju - greška, uz koju, tu i tamo, dodaju i izraz, tragična", rekao je i dodao:

"To je ono na šta mi nikada nećemo pristati", rekao je Vučić i nastavio - ne ovde, u Nišu, na koji su, protivno svim konvencijama, bacane kasetne bombe, da bi ubijale trdunice na pijacama. I ne u Varvarinu, ne u Grdelici, ne u Ralji, Merdaru, Pazaru, Batajnici, gde su njihove greške za nas značili gubitak najvažnijih od svih života, dečijih.

Nemamo mi prava na to, da pognemo glavu i i sami kažemo, pa dobro, greška, jer, istakao je, "mi nismo greška".

"Mi smo brojčano mali, ponosni narod, pobednik u velikim ratovima, snažan, darovit, spreman na žrtvu, ali i na pomirenje, uz taj jedan mali uslov, važan za naš opstanak. Da ne zaboravljamo. Nikada, nikome, naše živote", rekao je predsednik Vučić.

Naveo je da je sve ostalo nešto što se da popraviti, da ruševine nisu odavno glavni deo našeg sećanja, već su pohranjene među sve one koje smo doživeli u istoriji.

"Izgradili smo nove bolnice, umesto onih 19 koje su uništene, i nove škole, umesto 69 uništenih, i nove stambene objekte, umesto 25. 000 uništenih, i nove puteve, mostove, pruge. . . ali, ovde, u Nišu, našu Ljiljanu Spasić, trudnu, niko ne može da vrati. Ni u Varvarinu, našu Sanju Milenković, učenicu prvog razereda Matematičke gimnazije. U Aleksincu, porodicu Milić... Dvogodišnji Marko Simić iz Novog Pazara, deset dana pošto je radosno duvao svećice na rođendanskoj torti, poginuo je u krilu svoga oca Vladana. Brat i sestra Stefan i Dejana zajedno su izgubili živote u napadu NATO avijacije u Ralji. Mala Milica iz Batajnice, postala je simbol svih nevinih žrtava…", naveo je.

Za te zločine, kaže, niko nije odgovarao.

"Srpski civili bili su dozvoljena meta agresije NATO-a, 2.500 života. To nećemo i ne smemo da zaboravimo. I nisu oni bili greška, i njihovo uzimanje jeste bio zločin", rekao je Vučić.

To Srbija, danas, i sme, i može, i mora da kaže, podvukao je Vučić i dodao da nas na to tera budućnost i odgovornost koju za nju nosimo.


"I 20 godina posle bombardovanja, ta budućnost je i najsvetija obaveza koju imamo i prema žrtvama, i prema sećanju. To je obaveza prema životu, koji, u ovoj zemlji, tako krcatoj smrću, mora da postane najsvetija dužnost. I ni jedan više, nikada, ne sme da bude proglašen, za grešku. Kao što oni ubijani u Jasenovcu, operaciji Oluja nisu bili nikakva greška, već nečija namera", naveo je.

Život, siguran, slobodan, mora da bude naš prvi zadatak i naš najvažniji cilj.

Predsednik je rekao da danas demantujemo "zločinački optimizam" Džejmija Šeja, tadašnjeg portparola NATO, portparola "krvavog pohoda na našu zemlju", koji je verovao da Srbe "treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti".

Našu tolerantnost, našu spremnost da oprostimo i pružimo ruku pomirenja pogrešno je, kaže, protumačio.

"Nismo i nikada nećemo zaboraviti zločine koje ste počinili ovoj zemlji i ovome gradu", rekao je predsednik Srbije i dodao da isto tako nećemo zaboraviti Handkea, Solženjicina, Pintera i Čomskog, velike ljude, koji su integritetom svojih ličnosti stali na stranu male Srbije, na stranu istine i podržali nas.

Nikada, istakao je, nećemo zaboraviti ni Marinosa Ricudisa, kapetana grčke ratne mornarice koji je odbio naređenje vrhovne komande NATO da pošalje smrtonosne projektile na Srbiju.


"O svemu ostalom, mi danas možemo da razgovaramo, sem o zaboravu. I o Kosovu, koje su nam bombama i lošom politikom, i njihovom i našom, gotovo otkinuli od ostatka tela, i o susedima koji su ćutali, o Evropi, koja je učestvovala, i o rešenjima, kompromisima, miru", poručio je Vučić.

Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji najobespravljenija su etnička grupacija na tlu Evrope, a o njihovim pravima i bezbednosti trebalo bi da brinu UNMIK, KFOR i EULEKS, barem formalno, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, podsetio je.

"S pravom se pitamo: zbog čega zemlje članice NATO koje su zbog tobožnje zaštite prava Albanaca razorile našu zemlju, danas nisu zainteresovane da Srbima na Kosovu i Metohiji obezbede civilizovane i bezbedne uslove za život? Nisu istraženi, niti procesuirani gnusni zločini počinjeni nad Srbima. Izveštaj Dika Martija o vađenju organa otetih Srba u takozvanoj Žutoj kući uporno ignorišu međunarodne pravne institucije. Zbog čega je sada ođedanput tako teško da se formira Zajednica srpskih opština, da se ukinu takse na uvoz robe iz Srbije i BiH, zbog čega se tolerišu formiranje albanske vojne sile i njena pretnja srpskom stanovništvu?", zapitao je Vučić.

Zato, i danas, kaže predsednik, dvadeset godina kasnije, izražavamo zahvalnost najboljima i najhrabrijima među nama, a to su Srbi sa KiM, koji čuvaju svoja ognjišta i naše srpsko ime i prezime.

"I , nadamo se da nikome neće na pamet da padne da ih ubija i proteruje. U protivnom, naš narod nećemo, ne smemo i ne možemo da ostavimo na cedilu", poručio je Vučić.

Tokom svog dugog istorijskog trajanja Srbija se više puta poput feniks-ptice dizala iz pepela, rekao je i dodao da se oporavila i od sankcija devedesetih, od pustoši i užasa koji su ostali iza bombardovanja, i od unutrašnje pljačke zemlje i uništavanja nacionalne ekonomije posle petog oktobra.

"Na tom putu oporavka ne mogu nas zaustaviti", istakao je.


Narod Srbije je, kaže Vučić, doneo odluku da ne želi članstvo zemlje u NATO-u i da je vojna neutralnost naš prirodni izbor.

Hoćemo sami da čuvamo svoje nebo i brinemo o svojoj zemlji.

Srbija je danas osigurala sebi poziciju da bude respektovani inicijator političkih rešenja, ističe predsednik i dodaje da smo pokazali spremnost da kompromisima, da ustupcima, jednom zauvek zatvorimo knjigu neprestanih sukoba i otvorimo razdoblje mira i prosperiteta za sve narode Balkana.

"Nažalost, jasno je da drugi to ne žele, da žele poraz i uniženje Srbije. Naš odgovor je jasan, razgovore i pregovore uvek hoćemo, a poraz Srbije, ma koliko dugo čekali, nećete dočekati", rekao je i ponovio da smo spremni za dijalog, a da ne mislimo da smo bezgrešni i da znamo da smo radili loše stvari.

"Znajući koliko toga i od nas zavisi, spremni smo na svaki dijalog, na iskorišćavanje i najsitnije mogućnosti koja se pred nama pojavi, hoćemo da radimo, sa svima, da pružamo ruku, saslušamo, dogovorimo se, jer je baš nama mir najvažniji, i baš nama su životi najpotrebniji", rekao je Vučić.


Ali, kaže, očiglendo je da drugi ne žele srpsku ispruženu ruku, nego nasu pognutu glavu.

Mnogo smo puta, rekao je, glavu saginjali, glavu i gubili, ali nikada se pognuli nismo zato što je neko drugi to tražio.

Da pognemo glavu kad mi to hoćemo, a ne kad od nas to traže - to je suština slobodne, samostalne i nezavisne Srbije, kaže Vučić.

"Greška je bila sve što su neki drugi uradili. I zločin. i to ne smemo da prekinemo da ponavljamo, ma koliko oni jaki bili, da je to bio zločin nad našom decom i narodom, rekao je i dodao da je to tako, jer je svaki prelazak na silu, na bombe, kao argument -zločin. Svaka kazna, primenjana na nedužnom, jeste više od zločina", smatra on.

Balkan je, upozorava, i dalje "zapaljiva smesa", sa kojom više niko ne sme da pogreši.

Moramo, i Srbija će sve uraditi da tako i bude, da komuniciramo rečima, a ne gvožđem. Moramo da počnemo da se pozdravljamo, a ne da se gledamo preko nišana.

Moramo da tražimo rešenja, da bismo izbegli metke, poručio je predsednik, ističući da to nije zato što smo slabi, naprotiv, jer je Vojska Srbije danas respektabilna sila, ali i garant, ne rata i sukoba, već upravo očuvanja i odbrane naših državnih i nacionalnih interesa.


Ali, razgovor umesto metaka, to mora da bude naša politika, politika budućnosti.

To je, na kraju, i jedini način, da nađemo mir i za sve one koji su poginuli, u svim tim ratovima, pa i u agresiji od koje je prošlo dvadeset godina, da ih se u miru, i na miru sećamo:

"I da znaju da zločina više neće biti, baš kao i da je onaj, nad njima, zapamćen. i nikada neće biti zaboravljen. I da znaju da Srbija živi, i za njih".

"Čast mi je da ovde pored Čegra , na kome je Stevan Sinđelić kuburom ispisao jednu od najslavnijih stranica srpskog rodoljublja i junaštva, da pored svetih lobanja Ćele-kule, pozdravim sve vas, pozdravim narod Srbije i kažem da Srbiju ne mogu da pobede, da će Srbija da pobeđuje u broju novih fabrika, a samo u Nišu sam ih otvorio šest, investicija, stvaranjem bogatijeg društva, ali i da će imati snage da se izbori sa svima koji žele da je na putu normalnosti i uspeha zaustave. I, naravno, Srbija će imati ponosa da se seća sebe i svojih žrtava, onih koji su pali za slobodu otadžbine, koji su jedino što su imali, život, dali za spas otadžbine. Nek im je večna slava, zauvek ćemo ih pamtiti. Slava našim vojnicima, policajcima, običnim srpskim ljudima, našoj poginuloj deci", rekao je predsednik Aleksandar Vučić i zaključio rečima:

"Neka večno živi naša jedina i nepokorena i nepokolebljiva otadžbina Srbija.

Živela Srbija".

ZASTAVNIK U PENZIJI - PLAČEM ZA SVAKIM DETETOM

Slađan Vučković, zastavnik prve klase u penziji koji je ostao bez obe šake dok je, tokom NATO agresije, uklanjao kasetne bombe, poručio je večeras sa skupa u Nišu da NATO agresoru nikada nije oprostio niti zaboravio.

“Prošlo je 20 godina od sramnog čina. Bio sam na terenu u sklopu redovnih aktivnosti. Kao pirotehničaru, zadatak mi je bio da uništvaam ubojita sredstva. Naizgled mirno nedeljno popodne pretvorilo se u agoniju, kada nam je javljeno da je počelo bombradovanje. Nisam brinuo za sebe, dao sam zakletvu državi, brinuo sam za porodicu, bili su sami, supruga i dvoje dece”, svedoči on.

Tada mu je ćerka imala 10, a sin pet godina.

Mesec dana od početka bombradovanja na Kopaoniku je čistio teren od kasetnih bombi - unišio ih je 106, ali mu je, kaže, 107. promenila život.


“Sećam se eksplozije i dima. Kroz maglu vidim da nemam desnu šaku, za levu ne znam…krv mi se slivala niz lice, ali vidim da kolege trče prema meni. Osećam bol u duši. Do pre mesec dana sam držao decu za ruku, a sada neću moći da ih pomilujem. Kažu da vojnici ne placu... posle nekoliko meseci od ranjavanja, kada su mi deca došla u posetu, plakao sam. Plačem i sada, u duši”, rekao je Vučković.

Tužno je, nastavlja priču, što neću moći da ih pomilujem, učcim da prelaze ulicu..

“Plačem za svakim detetom, za malom Milicom, trudicnom iz Niša, za Sanjom iz Varvarina. Moja deca su prerano odrasla, suočila se sa stvarnošću i sa zlom koje nosi rat. Zato NATO agresoru nikada nisam oprostio, niti zaboravio šta je učinio”, rekao je Vučković.

Svoje obraćanje je završio rečima: "Neka je slava svim žrtvama koje je dala Srbija i večno hvala".