List podseća da posle presude bošnjački i hrvatski lideri "šalju poruke žaljenja" što Karadžić nije osuđen i po ovoj tački optužnice i da se "nadaju da će za ove događaje biti osuđen (bivši komandant Vojske RS) general Ratko Mladić.

Međutim, kako za "Novosti" kaže pravni savetnik u Mladićevoj odbrani Miodrag Stojanović, poslednja odluka, kao i prvostepene presude Karadžiću i Mladiću, "nije realno očekivati da general bude optužen u drugostepenoj presudi za genocid u šest opština, a Srpskoj se stavi sramotna hipoteka".

"Praktično, takva situacija nije moguća. Očekujem da u pravosnažnoj odluci Mladiću deo žalbe tužilaštva za genocide u šest opština bude odbijen, kao i u prvostepenoj. Kada bi se, hipotetički govoreći ovo desilo, taj sud bi sam sebe uništio. Da jedno veće kaže da nije bilo genocid, a isti sud u drugom veću kaže da jeste. To je prosto apsurdna situacija", rekao je Stojanović.

Soleansa: Doživotna kazna gubi ljudskost

Jedan od dvojice sudija Međunarodnog mehanizma za krivične tribunale u Hagu koji je bio protiv doživotne kazne Radovanu Karadžiću, Španac Hose Rikardo de Prada Soleansa (62), objasnio je u izdvojenom mišljenju da smatra da ga je trebalo osuditi na 40 godina, jer "kazna u bilo kom trajanju ne može izgubiti svoju ljudskost", što se dešava s doživotnom.

"Prvostepena presuda od 40 godina predstavlja dugotrajnu kaznu ako se uporedi s produžetkom ljudskog života. Kazna u bilo kom obliku ne sme izgubiti svoju ljudskost, i to je ono što određuje razliku između zakonski civilizovanog odgovora i plemenske osvete", napisao je De Prada, prenose "Večernje novosti".

De Prada je postao sudija 1986. godine, a radio je u Krivičnom odeljenju Nacionalnog suda Španije specijalizovanog za organizovani kriminal, tešku korupciju, ratne zločine i terorizam.

Od 2005. do 2007. godine bio je sudija Apelacionog suda veća BiH, gde je osudio trojicu Srba zbog zločina protiv čovečnosti, a od 2011. godine je sudija Mehanizma u Hagu.

Drugi sudija koji nije glasao za doživotnu kaznu Karadžiću bio je Portugalac Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa.

Rok za podnošenje vanrednog pravnog leka godinu dana

Radovan Karadžić, ima pravo da na izrečenu presudu podnese vanredni pravni lek, odnosno da traži reviziju postupka, a kako je rečeno u Mehanizmu za međunarodne krivične sudove, rok za podnošenje tog zahteva je godinu dana od izricanja pravosnažne presude.

Kako piše "Politika", pravo da se podnese vanredni pravni lek može da se uradi samo ako Karadžić ili neko iz njegovog pravnog tima otkrije novu činjenicu koja nije bila poznata u vreme pretresnog ili žalbenog postupka, a koja je mogla da bude odlučujući faktor za donošenje odluke.

Zahtev se podnosi predsedniku Mehanizma, koji određuje veće sastavljeno od istog broja članova kao i veće u prvobitnom postupku.

"Eventualni odgovor na zahtev za preispitivanje donosi se u roku od 40 dana od dana podnošenja zahteva, a eventualna replika podnosi se u roku od 15 dana od dana donošenja odgovora", rečeno je listu u Mehanizmu.

Ako se članovi veća slože da je nova činjenica mogla da bude odlučujući faktor prilikom donošenja odluke, veće će preispitati presudu i nakon što sasluša strane u postupku, izreći novu presudu.

Članovi Karadžićevog pravnog tima za sada ne znaju da li će podneti zahtev za reviziju postupka, a jedan od njih, Goran Petronijević, rekao je da će prvo detaljno analizirati presudu, a potom odlučiti šta će dalje preduzimati.

"Na prvi pogled presuda ima dosta rupa, a i ostalo je mnogo neupotrebljenih dokaza. Uslovi za podnošenje vanrednog pravnog leka su restriktivni, pa ćemo zato u narednom periodu sagledati sve aspekte kako bismo doneli konačnu odluku", rekao je Petronijević.