Opozicija je postavila ULTIMATUM vlasti. Šta dalje?
Nakon tri meseca protesta u više od 90 gradova potpisnici Sporazuma sa narodom rešili su da sve dosadašnje zahteve svedu na jedan: momentalne ostavke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednice Vlade Ane Brnabić i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, trenutnu smenu rukovodstva RTS-a i RTV-a i članova REM-a i izbore na svim nivoima koji će se održati nakon šest do devet meseci u kojima bi mediji bili slobodni.
Komentara 0
Ukoliko vlast ne ispuni te zahteve u roku od 30 dana, potpisnici Sporazuma sa narodom najavili su veliki narodni skup u Beogradu 13. aprila.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević ističe da opozicija na ovaj način želi da održi tenziju nakon tromesečnih protesta.
- To je nova vrsta pritiska na vlast, jer bez obzira na sve suštinska želja opozicije je da se upristoje uslovi za izbore. Dakle, opozicija želi izbore, ali ne tako brzo dok se ne stvore okolnosti za slobodne i fer izbore. Sad na aktuelnoj vlasti je odluka kako će reagovati na te zahteve - naglašava Milivojević.
Kako kaže, i aktuelnom režimu odgovaraju izbori, ali što pre.
- Predsednik Aleksandar Vučić bi voleo da izbori budu pre nego što u javnosti iznese svoj predlog za rešenje kosovskog problema, pogotovo ako se ima u vidu kakve je reakcije izazvala izjava šefa diplomatije Ivice Dačića o razgraničenju. Ne treba zaboraviti da mnogi birači koji podržavaju SNS i dalje ne prihvataju bilo kakvo odricanje od dela Kosova pa čak i po cenu neulaska u EU. Zato bi da mene pita Vučić trebalo da uđe u dijalog s opozicijom i stvori uslove za izbore na kojima bi opet pobedio. Samo možda sa nešto manjom podrškom od 40 odsto - smatra Milivojević.
Docent na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović ističe da su zahtevi opozicije nerealni.
- Zahtevi su i proceduralno pogrešni, pošto je po zakonu nemoguće da skupština bude raspuštena koliko opozicija traži, šest do devet meseci, i da u tom periodu ne budu raspisani izbori. Nerealno je i očekivati da se u tom kratkom periodu uspostavi sloboda u medijima. Moja je procena ukoliko bi se nastavili građanski protesti i pritisak na medije tek 2022. imali bismo izbore u slobodnim i fer uslovima - naglašava Stojanović.
Kako kaže, iako je teško očekivati da ispuni zahteve, vlast bi mogla da preokrene situaciju u svoju korist.
- Ukoliko bi, zaista, podneli ostavke na svim nivoima i raspisali opšte izbore, aktuelni predstavnici vlasti bi i na tim izborima pobedili. Ali ovi zahtevi i najava radikalizacije protesta su, pre svega, kulminacija tromesečnih protesta i želje da se odredi njihov dalji tok i izbegne stagnacija i osipanje - zaključuje Stojanović.
I projektni direktor CESID-a Ivo Čolović smatra da nije realno da vlast izađe u susret opoziciji.
- Politička stranka koja prema istraživanjima ima natpolovičnu podršku građana i drži sve konce vlasti u rukama poslala bi lošu sliku kada bi pristala na kompromis vanparlamentarnoj opoziciji. Ovi zahtevi su, pre svega, pokušaj da se unese sveža krv u proteste da bi opstali - ocenjuje Čolović.
30 Dana su predstavnici Sporazuma sa narodom dali vlasti da odgovori na ultimatum.
90 Gradova širom Srbije jednom sedmično organizuje protestne šetnje.
15 Protesta do sada je održano u Beogradu u kome se okuplja najviše demonstranata.
Boban Stojanović doktorand FPN
Ovi zahtevi su, pre svega, kulminacija tromesečnih protesta i želje da se odredi njihov dalji i izbegne stagnacija i osipanje.