Srbin mora da radi ŠEST MESECI da bi zaradio minimalnu mesečnu platu jednog Nemca
Minimalne zarade po satu i većini zemalja Evropske unije povećane su početkom ove godine. U većini zemalja uvećane su za 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tako neprikosnoveni lider po zaradama je Luksemburg. A gde je Srbija?
Da bi zaradio minimalnu platu od 2.346 evra u Luksemburgu, ako računamo 196 radnih sati mesečno, Srbin mora da radi i više od osam meseci, jer je srpska minimalna zarada oko 270 evra, što nije ni četvrtina luksemburške plate.
Nemačka važi za najatraktivniju zemlju za rad naročito za Srbe i druge Balkance. Međutim, iako su plate visoke, naročito za naše prilike, nemačka satnica nije među najvišim u Zapadnoj Evropi, ali je za naše prilike ipak primamljiva.
Nemci, naime, po satu dobijaju 9,19 evra. To znači da radnik za osmočasovno radno vreme u ovoj zemlji 196 sati mesečnog rada dobije 1.801 evra. Dakle, otprilike šest meseci rada.
Minimalne zarade i dalje se razlikuju od zemlje do zemlje. U okviru Evropske unije mogu se identifikovati tri grupe u odnosu na to kolike su minimalne zarade, pokazalo je istraživanje Instituta za ekonomska i socijalna istraživanja WSI.
Prva grupa obuhvata zapadnoevropske zemlje - izuzev Velike Britanije čija je minimalna zarada po satu veća od devet evra.
Najveću zaradu ima Luksemburg sa satnicom od 11,97 evra. Iza Luksemburga je Francuska, gde je minimalna plata premašila prag od 10 evra za sat sa početkom ove godine.
Nakon toga sledi Holandija sa 9,91 evro po satu, zatim Irska sa 9,80 evra po satu i Belgija sa satnicom od 9,66 evra, sa vrednostima koje se jasno približavaju granici od 10 evra.
Jedina zemlja u ovom regionu sa nešto nižom minimalniom zaradom je Velika Britanija u kojoj radnici primaju 8,85 evra za sat, ali je podložna promenama u zavisnosti do promena kursa funte i evra.
Druga, srednja grupa, obuhvata samo tri zemlje sa nivoom minimalne zarade od četiri do šest evra i to su: Španija sa satnicom od 5,45 evra, Slovenija sa 5,10 evra i Malta sa 4,40 evra po satu.
Najveću, treću grupu čini 11 zemalja sa minimalnom satnicom od dva do četiri evra. Pored Portugala (3,61 evro) i Grčke (3,39 evra), ova grupa se većinom sastoji od istočnoevropskih zemalja od kojih četiri - Litvanija (3,39 evra), Estonija (3,21 evro), Češka (3,11 evra) i Poljska (3,05 evra) su tek sad prešle granicu od tri evra.
Među najnižim satnicama u Evropskoj uniji imaju i Hrvati i ona iznosi 2,92 evra, a najnižu minimalnu zaradu u Evropskoj uniji imaju Bugari - 1,72 evra po satu.
A šta je sa Srbijom?
Prema pomenutom istraživanju plate u Bugarskoj koja pripada Evropskoj uniji uporedive su sa onima u njenom okruženju. Zanimljivo je primetiti da Srbija ima bolje plaćen radni sat od Bugara i on iznosi 1,77 evra. Makedonci imaju nešto niža primanja - 1,63 evra po satu, a u toj grupi je i Albanija sa satnicom 1,17 evra.
Najniža minimalna zarada je u Moldaviji i Ukrajini i iznosi 0,78 evra po satu, dok je u Rusiji 0,88 evra.
U Rusiji, međutim, postoje brojne lokalne i regionalne minimalne zarade sa višim nivoima, pa tako u Moskvi satnica je 1,47 evra, a u Sankt Peterburgu 1,41 evro.
Zanimljivo je istaći da na svetu najveću minimalnu zaradu imaju radnici u Australiji i to 11,98 evra po satu.