Devedesetih i početkom dvehiljaditih, dok su ljudi umesto skrolovanja po ekranima okretali masne listove papira, časopis Transworld Skateboarding je za srpske skejtbordere bio jedan od retkih prozora u svet.
Mihajlo Jeremić – Mikac, vlasnik prodavnice skejt opreme Longboard shop, seća se kako su on i njegovi prijatelji tražili od ljudi koji putovali u inostranstvo da im donesu primerak časopisa.
„Recimo, otac od jednog druga bi išao negde, pa bismo mu objašnjavali kako izgleda omot i naslovnica, nadajući se da će uspeti da nađe“, priča Jeremić.
Više od tri i po decenije su na Transworld Skateboarding naslovnice „sletali“ najbolji trikovi, a 6. marta ove godine je objavljeno da štampano izdanje zvanično prestaje da izlazi.
https://www.instagram.com/p/BuotA05gGYB/
„Hvala svima koji su radili na ovom magazinu duže od 36 godina.
„I hvala vama, našim pretplatnicima, čitaocima i publici na podršci svih ovih godina. Prelazimo na sledeće poglavlje“, naveli su na zvaničnom Instagram profilu.
Iz kompanije su istakli da će nastaviti da rade na digitalnim projektima, kao i da će se povremeno pojaviti specijalna, ograničena štampanja izdanja.
https://twitter.com/whiskey_cowboy_/status/1103179878147358720
Mnogi čitaoci su putem društvenih mreža odali počast magazinu.
https://twitter.com/GhettoRx/status/1103140949243449344
Dok su se čitaoci prisećali kada su i kako nabavali prvi broj, pojedini vozači su se setili naslovnica na kojima su se našli.
Traganje za magazinom
Za 36 štampanih godina, skejterski časopis je našao put i do srpske publike.
Prve primerci su donošeni iz inostranstva, a kasnije je magazin mogao da se nabavi u različitim skejt šopovima i specijalizovanim prodavnicama za časopise.
„To je bio jedini medij gde si mogao da pročitaš i vidiš u kom smeru i pravcu se razvija skejtbording u tom trenutku“, kaže Jeremić koji je na skejt stao 1992. godine.
Ipak, nije stizao toliko redovno, cena je često bila previsoka, a u mnogim gradovima nije mogao ni da se nabavi.
Danilo Pisanjuk, skejter koji trenutno vozi za brend Error of Harmony, nije mogao da dođe do primerka Transworld Skateboarding-a u rodnoj Subotici.
„U Subotici 2005. godine nije bilo skejt šopova, pa magazini nisu ni mogli da dođu do mene i moje ekipe“, kaže Pisanjuk za BBC.
Kako kaže, do informacija su dolazili preko diskova koje su im narezivali stariji vozači.
„Od američkih sam čitao prvo Trasher, i to neki star skoro deceniju, a Transworld sam našao tek prilikom putovanja u inostranstvo.“
Ono što je Danilo prelistavao bili su slovenački časopis Pendrek i mađarski Ofline.
„Biblija“
Kada bi Transworld Skateboarding konačno stigao u Srbiju, sledilo je okupljanje po kućama i „detaljno analizaranje“ magazina.
„Najviše smo voleli da gledamo sekvence trikova u fotografijama. To smo posmatrali detaljno – gledali položaj tela, zamišljali ugao, pitali se koliki je zalet potreban za trik – kako bi to sutra probali da iskopiramo na ulici“, objašnjava Jeremić.
Skejteri su se prema ovom magazinu odnosili pažljivo i s poštovanjem, kao „prema bibliji“, objašnjava Jeremić.
„Prelistaš i čuvaš ga za kišne dane. Tada ga njuškaš, listaš, jer kad je lepo vreme, zna se gde si – na ulici, na skejtu.“
Ivan Dinić, fotograf i skejter, prvi put se susreo sa ovim listom tokom njegovih tinejdžerskih dana.
„Sećam se da sam jako dugo vrteo taj jedan broj, proučavao svaku stranu i upijao sve što tamo piše“, kaže Ivan.
Ivan je i tokom pripreme diplomskog rada o skejt supkulturi u Srbiji koristio časopise kao što su Thrasher, The Skate Mag, Skateboarder i naravno Transworld.
„Koristio sam izjave koje su opisivale određene periode u supkulturi, fotografije dasaka, ilustracija i mesta gde se skejt vozi“, objašnjava on.
Kaže da su ove listove uglavnom vodili novinari koji su i sami bili skejteri.
„Skejteri su tako sami hroničari svoje istorije i zato su ovi listovi, kao takvi, veoma vredni.“
Vozi dalje
Iz kompanije su najavili da će „sa istim entuzijazmom“ nastaviti rad na digitalnim projektima.
Skejterima jeste lakše da trikove uče i prate iz videa, ali nekima će ipak nedostajati štampano izdanje.
„Postoji nešto u tom taktilnom iskustvu kada vrtite strane i imate list u rukama, na polici, pa možete uvek da mu se vratite, čisto da prelistate“, kaže Ivan.
Sličnu nostalgiju prema hartiji oseća i Jeremić.
„Taj gušt da uzmeš list u ruke, da gledaš koje su nalepnice na rampi zalepljene, kakva je sredina“, kaže i ponovo se vraća na beskonačno prelistavanje.
„Toliko puta si ga prelistao da više gledaš pozadinu svega, a ne sam trik.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
