„Tko leti vrijedi, tko vrijedi leti, tko ne leti, ne vrijedi", čuvena je rečenica koju izgovara vremešni pilot Grunf u stripu Alan Ford, a mogla bi na neki način da se primeni i na srpske atletičarke i atletičare.
Evropsko prvenstvo u Glazgovu u dvorani potvrdilo je dominantnu poziciju Ivane Španović u skoku u dalj, pošto je osvojila treću uzastopnu zlatnu medalju skokom od 6,99 metara.
Ali, takmičenje u Komonvelt areni u Glazgovu iznedrilo je i novog junaka srpske atletike. Reč je o Strahinji Jovančeviću, 25-godišnjem skakaču u dalj koji je osvojio bronzanu medalju sa rezultatom od 8,03 metra koji je i novi državni rekord.
Jovančević je ušao u istoriju, jer je doneo prvu medalju u dvoranskom prvenstvu u toj disciplini posle 39 godina. A prethodno je to pošlo za rukom legendarnom Nenadu Stekiću koji je 1980. osvojio srebro u nemačkom Sindelfingenu.
Najbolji skakač u dalj u istoriji bivše Jugoslavije Nenad Stekić kaže za BBC na srpskom da je skokom u Glazgovu Jovančević probio psihološku barijeru koju atletičari često imaju.
„Ko je uporan može da preskoči osam metara. To je magična granica i sve je stvar glave. Kad je jednom prođeš posle je sve lakše. Strahinja je očigledno rešio taj problem", rekao je Stekić.
https://twitter.com/Sladja_Mitrovic/status/1102286222364471298
Goran Obradović, trener Ivane Španović i mentor Strahinje Jovančevića, kaže da je njegova bronza najprijatnije iznenađenje šampionata.
"On je na EP došao kao anonimus, imao je tek deveti rezultat i samo smo razmišljali kako da se plasira u finale. A on je napravio sjajan rezultat, osvojio bronzu i postavio državni rekord. Potvrdio je da su iznenađenja uvek moguća u sportu", istakao je Obradović za BBC na srpskom.
Direktor Atletskog saveza Srbije (ASS) Slobodan Branković kaže da su u toj organizaciji očekivali da neko od takmičara iznenadi jer je ovo jedna od najuspešnijih godina.
„Strahinja je to uspeo, iako je bio sa poslednjim ličnim rekordom od svih učesnika finala, što znači da je zaista napravio neverovatan uspeh", izjavio je Branković za BBC na srpskom.
Decenijama unazad gledanje televizijskih prenosa velikih atletskih takmičenja bilo je gotovo nezamislivo bez komentara Duška Koraća.
Poznati novinar Radio-televizije Srbije preminuo je 2016. godine, ali Branković kaže da mu je pao na pamet po završetku EP u Glazgovu.
„Baš smo sinoć pominjali i pričali o tome kako bi Duško Korać reagovao. Naročito kad se ima u vidu da je medalju osvojio njegov Beranac - Strahinjin otac je iz Berana", objasnio je direktor ASS.
Nema dilemu da bi to bilo vredno slušanja.
„Mislim da bi to bilo spektakularno. Nažalost, on nije doživeo da to vidi, a mi da čujemo kako bi on reagovao".
Srpski skakač u Glazgovu, ipak, nije mogao bez drame jer je do medalje došao u poslednjoj, petoj seriji. Pre toga nije uspeo da „dobaci" do osam metara.
„Rekao sam njegovom ocu - ko čeka taj dočeka. Dečko je iskoristio šansu na pravi način. Sada mora da bude uporan da nastavi na isti način. Ovaj rezultat mu je veliki plus za dalju karijeru", objašnjava Stekić.
Strahinja Jovančević rođen je 28. februara 1993. godine, a član je atletskog kluba Crvena zvezda.
Najbolji rezultat u skoku u dalj na otvorenom mu je 7,98 metara, a u zatvorenom, do Glazgova - 7,85.
Ovaj momak u dosadašnjoj karijeri trčao je i na 60 metara, 100 metara, 4h100 i troskoku.
Jovančević je 2016. bio šampion Balkana u skoku u dalj sa rezultatom 7,92 metra. On je 2018. bio proglašen za atletičara godine u Srbiji.
https://twitter.com/Dimitri_1389/status/1102302165861842944
https://twitter.com/Raspamecena/status/1102285219518918656
https://twitter.com/malodrugacija/status/1102337440373768197
Godinama unazad je atletika ta koja donosi medalje srpskom sportu, a Jovančević očekuje da će još značajnije doprineti u godinama koje dolaze.
„Zaista se osećam presrećno. Ne znam ni šta bih rekao…osim da sam svih ovih godina mnogo verovao u sebe, i eto, konačno se trud isplatio. Moje vreme tek sad dolazi i tek ću praviti velike stvari", istakao je Jovančević u izjavi za Atletski savez Srbije.
Branković kaže da ljudi u Srbiji nisu ni svesni uspeha na EP, jer atletika nema status kakav zaslužuje.
„Međutim, to se u poslednjih pet-šest godina popravilo, pre svega zbog sjajne generacije atletičara, koja godinama osvaja medalje, ali i organizacije velikih atletskih događaja u Srbiji".
On je dodao da su ti uspesi doveli do toga da je veoma veliki broj mladih počeo da trenira atletiku.
Za razliku od Jovančevića, novo, treće uzastopno evropsko zlato Ivane Španović ne predstavlja iznenađenje, već potvrdu dominacije.
„Za nju skok od sedam metara ne predstavlja nikakav problem. Ona to može u pola noći i zato redovno uzima medalje. Ono što za sada jeste problem u ženskoj konkurenciji je 7,5 metara", naveo je Stekić.
Španović je došla do šestog zlata u karijeri u seniorskoj konkurenciji na velikim takmičenjima, a ukupno je osvojila 20 medalja.
"Zaista sam presrećna. Ovo je moje treće zlato u nizu na evropskim prvenstvima u dvorani i srećna sam što sam ponovo uspela da budem najbolja kada je najpotrebnije", rekla je evropska šampionka Ivana Španović.
Njen trener Obradović je zlato u Glazgovu opisao kao jednu od najteže osvojenih medalja, jer je prošle godine u Berlinu doživela ozbiljnu povredu.
"Taj put nimalo nije bio lak. Fizičke rane zacele, ali često na sportistima ostave psihološki trag. Uspela je da se izdigne iznad svega i posle slabijeg početka dođe do ritma".
Glavni cilj Španović će biti osvajanje zlata na Svetskom prvenstvu u Dohi.
Stekić, nekadašnji evropski rekorder u skoku u dalj tvrdi da su skakači, bilo u dalj, troskoku ili u vis, uvek prednjačili.
„Imamo ljude za velike rezulate u tim oblastima. Srpska atletika je pokazala svoje lepo lice, a to su medalje i rezultati".
Branković ističe da je Španović zasluženo postala miljenica nacije i da je stala u rame teniseru Novaku Đokoviću.
„Ivana je naučna fantastika i mislim da je uz Novaka Đokovića sigurno najbolji naš sportista u istoriji. Pitanje je kada ćemo ponovo imati takav dvojac koji nas tako zastupa u svetu".
Ivana Španović je 2017. godine bila najbliže zlatnoj medalji na Svetskom prvenstvu u karijeri.
Ona je na takmičenju u Londonu imala skok dalji od 7,02 metra koliko je bilo dovoljno za zlato, ali je joj se otkačio broj sa leđa i skratio joj skok.
ASS je odmah uložio žalbu na ovu odluku sudija, ali je ona odbijena pa je zlatnu medalju osvojila Amerikanka Britni Ris.
U ovom trenutku budućnost srpske atletike deluje svetlo, ali Stekić kao moguću prepreku, pogotovo za mladog Jovančevića, vidi previsoka očekivanja.
„Kad sam 1975. skočio 8,45 za evropski rekord. To je bilo dovoljno samo za drugo mesto, iza Boba Bimona. Za Jovančevića tek sada počinju borbe i izazovi. A kod nas često ispada da je samo prvo mesto uspeh", priseća se nekadašnji višestruki prvak Jugoslavije.
Kada su u pitanju dalji planovi ASS, Branković kaže da je Glazgov veoma dobar početak prilično duge atletske sezone.
„Završava se na Svetskom prvenstvu u Dohi, u prvoj polovini oktobra. Cilj je da tamo imamo što veći broj takmičara i da Ivana ostvari san i osvoji zlato. Tu su i šampionati Evrope za mlađe seniore i juniore ove godine, kao i ekipno prvenstvo Evrope u avgustu", zaključio je Branković.
Goran Obradović kaže da je atletika definitivno postala veoma popularna upravo zahvaljujući dobrim rezultatima.
"Do 2013. nije ni bilo mnogo televizijskih prenosa, postali su česti kada su atletičari zaređali sa uspesima. Kod nas u klubu sada imamo čak 400 polaznika, a znam da je i u drugim gradovima slično. Kraljica sportova konačno dobija mesto koje zaslužuje", zaključio je Obradović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar