KAKO DA SAČUVATE GLAVU Šta sve vozači treba da urade kada se PRIBLIŽE PRUZI U SRBIJI
Može li se pruga u Srbiji bezbedno preći, odnosno šta sve vozač treba da uradi i kako da se ponaša kada u Srbiji naiđe na pružni prelaz na kome rampe najčeše ne rade? Znanje tih "veština" može da vam spasi živu glavu, iako smo sigurni da vam većina tih pravila i saveta ne bi ni pala na pamet jer deluju prilično bizarno i neverovatno kada se setimo da ipak živimo u 21. veku.
Komentara 0
Neverovatne sistuacije zabeležene su na našim pružnim prelazima i odgovornost je tu podeljenja - nekada je na nadležnima zbog celokupnog katastrofalnog stanja na domaćim prugama, a vrlo često i na samim vozačima. Ili ne znaju dobro propise ili ih očigledno krše, kao što je to bio današnji slučaj u Ripnju, kada su vozači masovno zaobilazili spuštene rampe!
Juče smo takođe objavili šokantan snimak. Na pružnom prelazu u Mladenovcu vozač automobila je samo pukom srećom izbegao sigurnu smrt pošto se sudario sa vozom koji u punoj brzini prošao prugom dok je rampa bila podignuta, a semafor prekriven crnom kesom.
Ovaj slučaj iz Mladenovca pokrenuo je lavinu komentara, a ono što se može zaključiti to je da mnogi vozači ni ne znaju kako se prelazi pruga. U Srbiji bar. Jer ono što domaći stručnjaci savetuju deluje toliko neverevatno da je s razlogom možemo da budem srećni što još nemamo "brze pruge Srbije".
Najviše zbog toga što kod nas ili vozači zaobilaze spuštene rampe ili vozovi prolaze punom brzom kada su one podignute!
Šta kada je na semaforu crna kesa
Za početak za one koji ne znaju, a što se u auto-školama ni ne uči, to je sledeća situacija - ako naiđete na pružni prelaz gde je rampa podignuta, a semafor prekriven crnom kesom to znači - stop, nikako ne prelazite prugu već otovrite četvoro oči! Crna kesa, kao što je bilo juče u Mladenovcu, znak je da rampa ne radi! Ustalom u konkretnom slučaju postoji i znak stop, tako da već zbog toga morate da stanete.
- Vozač će da se približi takvom pružnom prelazu, videće da je podignuta rampa i to će mu signalizirati da voz nije u blizini. Potom se ispostavi sve suprotno - voz je tu, a pružni prelaz u kvaru. Tu se već gubi poverenje u signalizaciju, a ako nema poverenja u nju onda je neće ni poštovati. Tako se urušava sistem prenosa informacija preko signalizacije - objašnjava Milan Božović, bivši direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Stati bez obzira na sve
On zato naglašava - kada prilazite bilo kakvom pružnom prelazu - koji je u kvaru, ima rampu, bez rampe, gde rade ili ne rade semafori, vi stanite!
- Generalno u Srbiji postoji veliki problem sa pružnim prelazima, a vozač koji mu se približava ne može ni da zna da li je on u kvaru ili ne - kaže Božović.
Kako je "Blic" ranije pisao, prvo što vozač mora da uradi ako je rampa oborena ili pokvarena jeste da se zaustavi, uključi sva četiri pokazivača pravca i odmah prijavi najbližoj stanici policije da je na taj način ugrožena bezbednost u saobraćaju.
Izađi iz kola i oslušni da li ide voz
- Vozač automobila bi trebalo da stane pored pružnog prelaza i tek kada se uveri da je sve potpuno bezbedno onda da nastavi vožnju, bez obzira na koji način je prelaz obezbeđen - takođe smatra saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija.
Ako nema rampe ili je napolju magla, dodaje, vozač mora da izađe iz vozila i oslušne da li ide voz, jer "nije on nečujan".
Ako je maglovito, odustanite
Takođe, ako je maglovito, nije preporučljivo da uopšte vozač pristupi prelasku preko pružnog prelaza, savetuje profesor Dalibor Pešić sa Saobraćajnog fakulteta.
Preglednost bi trebalo da bude više od 1.000 metara, a u uslovima magle postoji ogroman rizik. Zaustavni put za železnicu je 700 metara, a za putnička vozila 70 što znači da voz brzo prilazi, ali ne može odmah da ukoči.
Procedure kada je prelaz u kvaru
U "Infrastrukturi železnica Srbije" naveli su na svom sajtu da su na putnim prelazima koji su u kvaru propisane procedure koje "železničko osoblje striktno poštuje, uz pojačan oprez i odgovarajuću signalizaciju".
"To znači da se železnička kompozicija na ovim mestima, prema utvrđenim procedurama, zaustavlja pre putnog prelaza, zvučnim signalom upozorava na nailazak voza i tek kada se mašinovođe uvere da na pruzi nema drumskih vozila, prelaze preko putnog prelaza najmanjom mogućom brzinom. Tek kada voz prođe preko putnog prelaza nastavlja vožnju punom brzinom", naveli su oni.
Možda je ovo objašnje zašto su naši vovovi toliko spori, jer malo malo pa moraju da stanu, s obzrinom na to koliko imamo pokravenih pružnih prelaza. Mada nekada se tih pravila ni ne pridržavaju, što se vidi u slučaju iz Mladenovca gde je voz samo protutnjao dok je rampa bila podignuta.
Ponašajte se kao da nikave rampe nema
Kako su objasnili takođe iz "Infrastruktura železnica Srbije", ako vozači drumskih vozila, pešaci ili drugi učesnici u saobraćaju naiđu na oštećenu ili slomljenu rampu, te posumnjaju da je "u režimu kvara", moraju da se ponašaju kao da rampa na tom putnom prelazu ne postoji.
- U toj situaciji učesnici u drumskom saobraćaju moraju poštovati znake vertikalne drumske signalizacije, što podrazumeva da se zaustave pre putnog prelaza, provere na levoj i desnoj strani da li je prelaz preko pruge slobodan i tek nakon toga da uz maksimalnu budnost i opreznost pređu preko pruge - objašnjavaju oni.
Uče ali ne primenjuju
Slavoljub Zakić, saobraćajni inženjer i predavač u jednoj od prestoničkih auto-škola, kaže za "Blic" da budući vozači aposlutno prolaze teorijsku i praktičnu obuku kako da se ponašaju ispred pružnih prelaza.
- Svi pružni prelazi su jasno obeleženi "andrejinim krstom", znakom koji označava mesto na kome put prelazi preko železničke pruge, ali i znakom "stop". To znači da vozači moraju da se zaustave. Zašto to ne čine to je već druga priča. Oko 1.500 prelaza u Srbiji nemaju rampe. E to je problem. Koliko ljudi treba da pogine na tim pružnim prelazima da bi se postavile rampe? Tamo gde su rampe, neke su celom šrinom puta, a neke su polurampe. Tamo gde su polurampe često nesavesni vozači prolaze između. To nikako ne bi trebalo da rade - kaže on.