"Na čelu tog zločinačkog poduhvata je bio Milošević"

Zahtevano je da, na polovini suđenja, on bude oslobođen optužbi za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.

Simatović, koji je tada bio agent Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, optužen je, zajedno sa šefom te službe Jovicom Stanišićem, za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila, 1991-95.

Simatovićeva odbrana je u utorak zatražila da on bude oslobođen, tvrdeći da tužioci, u tek okončanom dokaznom postupku, nisu dokazali njegovu krivicu.

Odbrana prvooptuženog Stanišića, u ovoj fazi postupka, nije uložila zahtev za oslobađanje.

Odgovarajući na zahtev Simatovićeve odbrane, tužilac Daglas Stringer (Douglas) tvrdio je danas da je dokazao da su Stanišić i Simatović bili protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata čiji se cilj bilo trajno i nasilno uklanjenje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorija Hrvatske i BiH radi objedinjavanja srpske države.

Na čelu tog zločinačkog poduhvata, po optužbi, bio je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

"Oni su delili zločinačku nameru uspostavljanja srpske države u Hrvatskoj i BiH kroz etničko razdvajanje… Taj cilj nikako se nije mogao ostvariti na miran način, već je zahtevao nasilno uklanjanje nesrba", rekao je tužilac Stringer.

Zločini koji su se po istom obrascu ponavljali u Hrvatskoj i BiH, uz učešće istih aktera, potvrđuje postojanje zločinačkog poduhvata, kazao je tužilac, navodeći detalje tih zločina u Kninskoj Krajini, Istočnoj Slavoniji i raznim delovima BiH, za koje tvrdi da su ih počinile jedinice pod kontrolom SDB Srbije i optuženih.

Stringer je tvrdio da je, tokom dosadašnjeg suđenja, dokazano da je Simatović odgovoran za zločine koje su po različitim imenima, širom Hrvatske i BiH, počinile jedinice pod kontrolom SDB Srbije - Crvene beretke, Knindže, Frenkijevci, Škorpioni, Srpska dobrovoljačka garda Željka Ražnatovića-Arkana.

Simatović je, po optužbi, odigrao ključnu ulogu u formiranju, obučavanju, finansiranju i naoružavanju tih jedinica, kao i u njihovom delovanju na ratištima.

Za razliku od Simatovićeve odbrane, koja je tvrdila da SDB Srbije nije imala specijalnu jedinicu do maja 1996. kada je zvanično formirana Jedinica za specijalne operacije, tužioci su ostali pri tvrdnji da su Crvene beretke formirane u maju 1991, pozivajući se i na izjave samog Simatovića.

Dokaz nesumnjive povezanosti tih jedinica sa SDB Srbije, naglasio je tužilac, su i personalni dosijei koje je za njihove pripadnike vodila Služba, koja ih je i plaćala.

Kao "Simatovićeve potčinjene", koji su predvodili jedinice SDB Srbije na ratištima u Hrvatskoj i BiH, zastupnik optužbe naveo je Kapetana Dragana, Radojicu Božovića, Živorada Ivanovića zvanog Žika Crnogorac, Dragana Filipovića-Fiću, Milana Radonjića, Dragana Đorđevića-Crnog, Vasilija Mijovića i druge.

Tužioci su podsetili da su mnogi od njih viđeni na filmu sa proslave godišnjice JSO u Kuli, u maju 1997, kada su Miloševiću predstavljeni kao veterani jedinice. Rukujući se sa Božovićem, Milošević je, na tom u Hagu više puta prikazanom filmu, rekao: "Zdravo, Božoviću, čitao sam tvoje izveštaje".

Stringer je, u najbrutalnije zločine tih jedinica, uvrstio ubistvo šestorice muslimanskih mladića iz Srebrenice, koje su, u julu 1995, počinili i snimili pripadnici Škorpiona. Taj potresni film više puta je prikazan na suđenjima u Hagu.

Citirajući demografske nalaze, tužilac je precizirao da je, kao rezultat napada srpskih snaga, u Hrvatskoj bilo prognano 162.000 nesrpskih civila, a pet opština u BiH, obuhvaćenih optužnicom, 173.000.

Tužioci danas nisu osporavali činjenicu, na koju je ukazala Simatovićeva odbrana, da su Ražnatovića-Arkana u BiH, u više navrata, pozivali lideri tamošnjih Srba Biljana Plavšić i Radovan Karadžić, ali su to protumačili kao dokaz postojanja udruženog zločinačkog poduhvata, a ne, kao odbrana, kao dokaz da Arkan nije imao veze sa SDB Srbije.

Raspravno veće će odluku o Simatovićevom zahtevu za oslobađanje doneti naknadno, rekao je, na kraju današnje rasprave, predsedavajući sudija Barton Hol (Burton Hall).

Stanišić i Simatović nisu bili u sudnici u Hagu, jer su na privremenoj slobodi u Srbiji.

Posle prvog suđenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013., Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije. Nijedan zvaničnik Srbije do sada pred haškim sudom nije bio osuđen za zločine u Hrvatskoj i BiH.