U Uroševcu protest protiv fenomena krvne osvete

U Uroševcu, na Kosovu i Metohiji, danas će biti održan miran protest protiv fenomena krvne osvete, srednjovekovnog običaja, koji datira iz 15 veka, a koji se zadržao do danas kod Albanaca na Kosovu, severnoj Albaniji i delovima Crne Gore i Makedonije, koje naseljavaju Albanci.

Organizatori ovog mirnog protesta su organizaija ORA u saradnji sa omladinom i civilnim društvom u Uroševcu, koji navodi da je ovaj fenomen, inace, rasprostranjen na kosovskoj teritoriji, počeo, kako se navodi, da uznemirava društvo, a posebo mlade, koji žele da se kreću napred i da budu deo evropskog društva.

PROČITAJTE JOŠ: Leku ubijen zbog krvne osvete?

U pozivu organizatora stoji da svi treba da razmisle o ovom fenomenu, koji uzima mlade živote i uništava porodicu.

Ovaj fenomen koji datira iz 15 veka zadržao se delimično do danas kod Albanaca na Kosovu, najviše u severnoj Albaniji, i nekim delovima Crne Gore i Makedonije.

Sukob započet ubistvom člana jedne porodice, nastavlja se međusobnim ubijanjem. Porodica ubice duguje krv porodici ubijenog, a dug se vraća samo ubistvom muškarca, pomirenjem, ali i plaćanjem krvi.

PROČITAJTE JOŠ: Juge strahovao od krvne osvete

Postoje organizacije koje se i danas bore protiv obnove ovog običajnog prava, a često deca i muškarci žive u kompletnoj izolaciji zbog zločina koji je počinio neko iz njihove familije. Pomirenje se teško postiže i događa se nekad i nakon 20-30 godina međusobnog ubijanja.

Prema Kanunu Ljeke Dugađinija, ubistvo pojedinca, od ličnog događaja postaje javni problem, za koji treba da intervenise "savet staraca", ili "pleqnija" kako se to izvorno kaže.

Oni su insistirali na zaustavljanju pojedinačnih inicijativa, kontrolisanju teške situacije, prekidanju eskaliranja i širenje osvete, kako ne bi stvorili katastrofu nad katastrofom i tragediju posle tragedije.

Savet staraca je skup od 12 staraca ili mudraca iz različitih delova Kosova, a ranije ih je imalo skoro svako ve?e selo. Oni su se okupljali u odajama, tradicionalnim sobama gde žene i deca nisu ulazili, i diskutovali koje je najmirnije rešenje za nastalu situaciju a da ona bude u skladu s kanunom.

Istina, danas se krvna osveta zbog jačanja zakona retko primenjuje, ali ovaj fenomen je još zastupljen u nekim seoskim sredinama.

Primera radi, za poslednjih desetak godina od Peći do Prizrena na jugozapadu Kosova zabeležen je samo jedan slučaj.

Ipak, i danas, a bilo je toga i tokom istorije više, krnava osveta može da se nadoknadi novcem tako da u proseku krv za ubijnog se pla?a 50.000 evra.

Prema nekim podacima, objavljenim početkom prošle godine na Kosovu je poslednjih 20-ak godina zabeleženo oko 50 slučajeva krvne osvete i to u većini slučajeva po ruralnim, planinskim sredinama, dok je u Albaniji zabeleženo oko 600 takvih slučajeva.