Tabašević je pokušao novosadskoj publici u kulturnoj stanici "Svilara" da približi ovo literarno ostvarenje čija radnja prati odrastanje dečaka, koje je obojeno traumama konflikta tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji. Baveći se kulturom sećanja, on kroz glavnog junaka objašnjava svojevrsnu istorijsku zatočenost u kojoj se nalaze balkanske države relativizujući prošlost i postavljajući ta strašna događanja u određen, politički prigodan kontekst, u zavisnosti od okolnosti. To "ratno zarobljeništvo u prošlosti" Tabašević opisuje kroz motiv prozora u ludnici u kojoj se nalazi junak.
"Gledajući kroz taj prozor, glavni lik sve vreme pogrešno prepoznaje sebe kroz spoljašnji svet i svemu što vidi. Mi u svoju sadašnjost unosimo iskustva iz prošlosti i na taj način sebi uskraćujemo nova, jer od nje ne možemo da pobegnemo. Zatočen u toj ludnici, a s druge strane i u prošlosti, on je primoran da se seća i reciklira uspomene. On, kao i ljudi na ovim prostorima, budući da su lišeni da žive u stvarnosti, prinuđeni su da nanovo proživljavaju prošlost i da se, paradoksalno, nadaju da se rat nije desio, iako je nada nešto što je vezano za budućnost", kaže autor romana.
Po rečima Tabaševića, stvara se svojevrsno nadmetanja u veličini žrtve, jer je ona "moralno superiorna". Kada se čovek tako postavi, on sebi daje opravdanje za dalje postupke i interese koje zastupa.
Kao mitološku i religiozno-istorijsku paralelu svom junaku i priči, autor postavlja ličnost Svetog Sebastijana, vođu rimske pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Sebastijan je proglašen za sveca zato što je spasavao one koje su ljudi oko njega lovili. Međutim, priča o ovom Rimljaninu ima i drugu stranu, kaže ovaj mladi pisac.
"Kroz jednu anegdotu hteo sam da predstavim sliku Sebastijana koji drugog podstrekuje na žrtvu u ime svojih ideala. Ta priča mi je bila zanimljiva u kontekstu savremenih političkih dešavanja gde se javlja neki fantastični drugi o kojem mi imamo ideju da je nekakav privilegovan i ekskluzivan nosilac naših ideja i onda dolazi do zablude, jer se gotovo vampirski zaposeda neko sa tim idealima za koje taj neko nema interes ili ne želi da se na taj način zastupa", zaključuje Tabašević.
"Zabluda svetog Sebastijana" treći je roman Tabaševića. Prvi roman "Tiho teče Misisipi" objavio je 2015. godine, a naredni, "Pa kao", naša se u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.
Igor Išpanović i Marko Apostolović, studenti III godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu
Komentari 2
Zoki021
Pravi Opalim te g...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar