Da li Srbija ima "odgovor u džepu" za novu krizu?

Svetski mediji proteklih meseci sve češće upozoravaju na mogućnost izbijanja nove ekonomske krize, o čemu su kreatori globalnih finansijskih tokova nedovno diskutovali i u Davosu, a da li se nova kriza "krije iz ćoška" i kako Srbija može da odgovor na usporavanje svetske privrede, jedna je od glavnih tema ovogodišnjeg 26. Kopaonik Biznis foruma (KBF).

Italijanska privreda je tehnički već u recesiji, Nemačka je na korak da sklizne u "finansijski ponor", a upravo su ove zemlje i njihove ekonomije jedni od glavnih trgovinskih i investicionih partnera Srbije, kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.

Na nekoliko makroekonomskih panela KBF-a, u organizaciji SES-a od 3. do 6. marta na Kopaoniku, mišljenja na ovu temu će sučeliti stručnjaci iz Srbije i sveta jer, napominje Vlahović, postoji potreba da se ukaže na značaj očuvanja fiskalnog prostora za eventualni brzi odgovor na potencijalnu krizu.

"Za nas je veoma važno da naša zemlja bude mnogo pripremljenija za eventualnu krizu nego što je to bila 2008. godine", objašnjava Vlahović za Tanjug.

Prema njegovoj oceni, kriza svetskog kapitala je sasvim izvesna imajući u vidu da je italijanska privreda već tehnički u recesiji, a pokazatelji rasta nemačke privrede su veoma diskutabilni i nalaze se na korak od recesije .

"Na predstojećem Forumu želimo da istaknemo da održanje makrofiskalne stabilnosti, kroz minimalni deficit ili blagi budžetski suficit, treba da ostane cilj naše ekonomske politike", kaže Vlahović.

Poručuje da se mora dalje raditi na smanjenju ukupnog javnog duga Srbije i da treba više povesti računa o narastajućim eksternim deficitima.

Kada se podaci o nivou spoljnog trgovinskog deficita u prošloj godini, kaže, uporede sa 2017. "jasno je da je došlo do povećanja od gotovo tri procentna poena, a isto važi i za deficit tekućeg plaćanja".

Sve navedeno, smatra, indikatori su koji ukazuju da ekonomska politika mora da bude pažljivo dizajnirana i da se projekcije budućeg rasta moraju zasnivati na investicijama i rastu izvoza, a da treba biti oprezan sa tekućom potrošnjom.

Podseća na značaj rasprava na ovu temu, pozivajući se na iskustva sa prethodnih Foruma na Kopaoniku, a na kojima kada se otvore važna društveno-ekonomska pitanja, poput digitalizacije, rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije žena u domaćoj poslovnoj zajednici, efekti tih rasprava podsticaj su ne samo za javnost i medije da se njima bave, već i da nadležni u svoje radne agende upisuju ideje sa Kopaonik Biznis foruma.