Након неолитске, и енеолитска револуција доноси значајне промене у начину живота и економици праисторијског становништва. Ове промене се манифестују кроз појаву нових популација које су резултат индоевропске сеобе, промену материјалне културе и коришћење нових сировина за израду разних артефаката, тј. кроз овладавање металургијом бронзе.
На апатинском подручју, новопристигли носиоци баденске културне групе (2600-2450 год. п. н. е.), подижу насеља на лесним узвишењима поред воде. Насеља су краткотрајна и користе се само неколико сезона, што је условљено номадским начином живота. Изузетна мобилност носилаца ове културе омогућена је употребом, до тада, непознатих средстава за комуникацију-коња и запрежних кола.
Први археолошки локалитети на територији Апатина су откривени почетком 20. века од стране апатинског просветног радника Јохана Вајганга, који је, као члан сомборског Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније, вршио ископавања мањег обима и при том пронашао посуде, керамичке фрагменте украшене разним декоративним техникама, силексне ножиће и друге алатке од кремена. Познати сомборски историчар др Јозеф Тим је, такође, вршио ископавања на неким од ових локалитета, и констатовао богат археолошки материјал баденске провенијенције.
У репертоар форми и декоративних техника керамичког посуђа баденске културе, уводе се бројне новине. Паралелно са раније заступљеним облицима (здела, мања амфора, итд.) представници ове културне групе моделују каратеристично посуђе: шоље луковичастом формом реципијента и широком дршком, судове елипсоидног пресека (Фисцхбутте), биконичне зделе “С” профилације, дводелне зделе, итд. Од декоративних техника присутно је урезивање, убадање, глачање, бојење, и нарочито типична за баденску културу, техника канеловања. Такође, по први пут се примењује и техника инкрустовања-убацивања беле боје у урезане линије или удубљена орнаментална поља. На тај начин се појачава естетски ефекат, односно, истичу се одређени мотиви на тамној површини зида посуде.
Поред посуђа, од печене земље су заступљени и већи тегови (различитих форми), конични пршљенци за вретено, алатке у форми калема за конац (за сада непознате функције), док су антропоморфне фигурине изузетно ретке. Ове керамичке фигурине су биле пљоснате форме, са главом од органског материјала, који је временом иструнуо, тако да до сада није нађена ни једна.
Сировине, као што су кост, камен и кремен се и даље употребљавају за моделовање разних алатки (шила, игле, бушене и небушене секире, ношићи, стругачи, итд.) док се бакар користи изузетно ретко (за накит и секире које подражавању старије неолитске форме).
Паралелно са класичним скелетним сахрањивањем у згрченом положају, припадници баденске културе практикују кремацију и стављање урне са пепелом покојника у тумул. Апатински наставник и историограф Ханс Јург, у својој монографији “Апатин” (1940.), наводи да је на локалитету “Корњачин брег” пронађен гроб са покојником у седећем ставу, уз који је констатовано неколико камених жрвњава, целих и фрагментованих керамичких посуда, као и ваљкаста керамичка тегула. Имајући у виду ову чињеницу, на том месту се, поред насеља, може претпоставити и постојање баденске некрополе (гробље).
На апатинском подручју су констатовани и носиоци костолачке културе (2450-2200 год. п.н.е.) која генетски произилази из претходне, баденске, а коју карактеришу керамичке шоље, мањих димензија са дугом тракастом дршком. Претпоставља се, да ове карактеристичне шоље, нису имали свакодневну практичну примену, него су коришћене за тзв. либације, односно, приликом одређених водених култних ритуала.
Аутор: Томислав Шимуновић
BADENSKA KULTURA, posuda s nalazi¨ta u Vu?edolu 
