Kup, Kop i Klop

To se zove privilegija. Stiže Liverpulu u goste moćni Bajern, jedan od najkonstantnijih klubova na teritoriji Evrope, pored njegovog imena stoji čak osam polufinala u poslednjih deset izdanja Lige šampiona, a opet su Crveni – favoriti.

Nijedan drugi klub, makar to bio aktuelni kontinentalni vladar Real ili superofanzivna Barselona sa sve Lionelom Mesijem i Luisom Suarezom, čak ni taj na globalnom nivou omraženi Pari Sen Žermen – uverili smo se jasenas kako je prošao na Enfildu – ne bi u trenutnim okolnostima na Ostrvu bio za pedalj bliži pobedi od premijerligaškog lidera. Ne bi, jer Liverpulu, kad se sklone u stranu polemike oko toga čiji je igrački kadar jači, organizovaniji i(li) uigraniji, ima tri aduta kakav nijedan drugi pretendent na tron nema.

Prvi je saznanje da se sjajno snalazi u kup takmičenjima. Ruku na srce, ove sezone je barabar sa Mančester Sitijem u maratonu zvanom pohod na prvenstvenu titulu, međutim, novija istorija pokazuje da su Crveni specijalizovani za eliminacije, da im od utakmica iz vikenda u vikend više prija kad su akteri nokaut faze. Od onog čuvenog finala u Istanbulu, kad su naglavačke okrenuli Milan (od 0:3 do 3:3, te slavlje na penale), imaju dva finala (u Atini, opet sa Rosonerima i lanjsko u Kijevu, sa Realom), a usput još jedno polufinale i jedno četvrtfinale elitnog kupa. Čak se i ono jesenas, u završnom kolu takmičenja po grupama, protiv Napolija, može tretirati kao suštinski prva preskočena prepreka u eliminacionoj fazi, jer je bilo jasno da će onaj ko izgubi ispasti. Na sve to jedno polufinale Lige Evrope, finale u Bazelu kad je malo nedostajalo da Jirgen Klop prvu sezonu na Ostrvu kruniše peharom, trofej Liga kupa i finale istog takmičenja. Kao voda, Liverpul često nađe put do završnice, bez obzira ko je naspram njega.

Drugi važan sastojak zbog kojeg tas na vagi uoči utakmice sa Nemcima preteže na stranu Engleza jesu navijači. Možda je u eri savremenog sporta kad su fudbaleri takvi profesionalci da ne bi smeli da klonu zbog huka sa trbina, glas navijača (posebno ako taj ima Ajfon i neće da peva, nego da fotka) nema vrednost, ali... Đavola! Na nekom drugom mestu se možda to „buuu“ ne čuje. Na nekom drugom mestu „ale, ale, ale“ ne dopire do ušiju, na nekom drugom mestu najveću buku prave kese dok se iz njih vade sendviči u poluvremenu, ali... Na kultnom Enfildu i kad kinete protivniku je muka. Kamoli ako ga ščepa kovitlac i neće da ga pusti kao što nije igrače Mančester Sitija minulog proleća, kad je Pep Gvardiola shvatio da milioni, ma ni milijardu evra, ne vrede ništa, ako iza bogatstva ne stoji tradicija koja nas podseća da fudbal ima dušu i da nije sve samo jurcanje za novcem. Ili forliranjem kakvom pribegava, primera radi, Sterling...

Na kraju, Liverpul ima čoveka koji zna sa Bajernom. Ma koliko ga uoči još jedne bitke Engleza i Nemaca podsećali na izgubljeno finale na Vembliju, ma koliko bilo bolno saznanje da mu niko više poraza u karijeri od Bavaraca nije naneo (čak 19, ali tu se računaju i oni dok je vodio Majnc), ma koliko sanjao neke utakmice na Alijanc areni, taj čovek koji se najlepše smeje u svetu fudbala je u dve sezone kad je sa Borusijom osvajao Salataru tukao aždaju uz Minhena pet uzastopnih puta (2:0, 3:1, 1:0, 1:0, 5:2), pamti se i onaj poker u Superkupu (4:2), pa izbacivanje Gvardiole u polufinalu DFB kupa na penale...

E, to je privilegija.

Projektovani sastavi

LIVERPUL – BAJERN, 21.00

Liverpul
Stadion: Enfild rodu
Kapacitet: 54.075
Sudija: Đanluka Roki (Italija)

LIVERPUL: Alison – Aleksander Arnold – Matip, Fabinjo, Robertson – Henderson, Milner, Vajnaldum – Salah, Firmino, Mane. Trener: Jirgen Klop.

BAJERN: Nojer – Kimih, Zule, Humels, Alaba – Martinez, Alkantara – Koman, Gorecka, Gnabri – Levandovski. Trener: Niko Kovač.

FOTO: Reuters