Cilj ovog umetničkog projekta je likovnim elementima dočarati zvuk. Dodir je za gluve osobe „čulo sluha“. Želim prikazati da i oni imaju osećaj za sluh. Reč je o igri  čula i percepcije. Čulo vida i dodira ukrstila sam sa čulom sluha.
Smatram da priroda kroz čoveka i njegovo umetničko  stvaralaštvo govori jezikom „prirode“ koji vidim u geometriji, da je krajnji rezultat  uvek vezan za misteriju sveta u kome živimo, a o njemu ništa zasigurno i ne znamo...
Radovima postavljam novi vid izražavanja i komunikacije koja se prvobitno bavi pitanjem iskazivanja svoje svesne, podsvesne, emotivne i drugih karakteristika, generišući jedinstven oblik koji vizuelno komunicira sa publikom, nastojeći da  prenesem dileme, ideje i druga razmišljanja. Baveći se različitim likovnim elementima, pristupima kroz tradicionalne tehnike modelovanja, pokušavam da sa osećajem potpune slobode omogućim sebi i drugima drugačije sagledavanje životne energije koju nosimo u sebi, koja se individualno razlikuje, ali koja nas na neki čudan način i spaja.
Potreba koja mi je nametnuta gubitkom sluha jeste to što upotrebljavam znakovni način izražavanja koji primenjujem  u svojem stvaralaštvu. Usled  nemogućnosti da potpuno doživim zvuk - čulom sluha,  doživljava ga nekim  drugim čulom, poput sinestezije.  Dodirom slušam šta mi govore predmeti  oko mene. Dodirom oblika prenosim vibracije koje mi omogućavaju zvuk. Vibracije šalju određene talase preko ruku i na taj način prenose jasnu melodiju. Takvim načinom komunikacije istovremeno pokušavam da objedinim iskustva i percepciju.
Jelena Bričić diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku primenjeno vajarstvo, završila master na istom fakultetu u klasi profesora Gorana Čpajaka. Učesnik je na konkursu za izradu idejnog skulptorskog rešenja za nagradu „Preduzetnik” gde je osvojila nagradu publike, kao i na 5. međunarodnoj izložbi „Kamen u arhitekturi i umetnosti“ gde je osvojila nagradu za najbolji rad za skulpturu u kamenu.