Ivan se POPEO NA VRH KILIMANDŽARA posle sedam paklenih dana, a onda je imao JAKU PORUKU za sve
U cilju podizanja svesti o deci oboleloj od raka Ivan Stevanović, tatu majstor i veliki avanturista iz Mladenovca, popeo se na Kilimandžaro, najveću planinu u Africi, sa vrhom koji se nalazi na nadmorskoj visini od 5.895 metara.
Komentara 0
Uspon koji je trajao sedam dana, u kojem su učestvovala 22 člana "Ikstrim samit tima", predvodili su Radomir Mikić i Lazar Badanjac iz Dubrovnika.
- Moju avanturu je pratilo dosta ljudi, ali niko nije znao da ću da obučem majicu na kojoj piše "pomožimo oboleloj deci od raka" kada se popnem na sam vrh. To sam uradio, jer sam svoju borbu hteo da posvetim deci - kaže Ivan Stevanović.
On dodaje da je njegova završnica bilo kolektivno buđenje, želja da se ljudi trgnu iz svakidašnjih vesti i politike, kao i da su ga emocije pokidale kao mačem kada je dodirnuo znak na vrhu.
- Možda im je ovakva završnica vratila malo vere i nade u život. Nakon završenog uspona mnogi ljudi su mi slali poruke i zahvaljivali se - priča Stevanović.
Izuzetno velika nadmorska visina planinarima je zadavala muke, ali samo oni najuporniji i najizdržljiviji su uspeli da se popnu na sam vrh Kilimandžara.
- Na određenoj visini smo imali kampove u kojima smo noćili, poslednji je bio na 4.700 metara. Oko ponoći smo krenuli ka vrhu, sa rančevima na leđima, vodom i čajevima u njima. Uspon smo završili oko osam ujutru. Tokom uspona imao sam užasne glavobolje, mučnine, jedva sam disao. Čak sam se u jednom trenutku i onesvestio, zbog prevelike nadmorske visine. Tada mi je vodič rekao "Ako ne ustaneš, ostaćeš tu". Da sam ostao smrzao bih se. Na toliko velikoj visini, jako je teško i helikopterima da dođu kako bi vraćali potpuno onesvešćene ljude - prepričava Stevanović.
Priseća se da je na putu do vrha ugledao nekoliko ljudi koji su povraćali i koji su se vraćali nazad, jer nisu mogli da izdrže preveliku nadmorsku visinu.
- Bilo je dosta timova, Japanaca, Kineza, Amerikanaca, od koji su samo dvoje ili troje od celog tima uspeli da se popnu, dok je naš tim ceo uspeo zbog čega sam jako ponosan na njih - kaže ponosno Stevanović.
Poslednjih godinu dana se spremao i kondiciono i psihički, kaže on.
- Planiram da nastavim sa ovakvim načinom podizanja svesti, želim da podstaknem da što više ljudi učestvuje u raznim humanitarnim akcijama. Sledeći cilj mi je Mon Blan koji je teži i opasniji, te ću morati da završim alpinističku obuku. Takođe, tražiću neke jake firme da mi budu sponzori.