Vlasnik ste akcija PROPALE KOMPANIJE. Šta sad?
Mali akcionari su "slepi putnici" u korporacijama i oni dele rezultate koji uglavnom zavise od postupanja vlasnika kontrolnog paketa akcija ili dominantnog akcionara. U Srbiji su loše zaštićeni i često prepušteni na milost i nemilost većinskih vlasnika, dominantnih akcionara i direktora, pa im jedino ostaje da se sami bore za svoja prava. Ovako bi u najkraćem mogla da se opišu prava malih akcionara u našoj zemlji.
- Glavni problemi tiču se nefunkcionisanja institucija samog tržišta. Tu pre svega mislim na sudove. Pojedinačni akcionari na domaćem tržištu imaju veoma nizak nivo zaštite što govori ovdašnja korporativna praksa, ali i ocene međunarodnih nezavisnih institucija koje se ovim pitanjem bave - objašnjava za Kamaticu broker Nenad Gujaničić.
Da li će i kada neka kompanija bankrotirati veoma je teško predvideti. Zato mali akcionari moraju da deluju pre svega preventivno. Pre kupovine akcije treba da dobro analizira poslovni i finansijski položaj kompanije, zatim predvidi putanju njenog budućeg rasta i razvoja.
Pored toga, trebalo bi oceniti koliko su ova očekivanja već ukalkulisana u trenutnu cenu akcija. Kada investitor postane vlasnik akcija trebalo bi da kontinuirano prati sva bitna dešavanja koja bi mogla uticati na rezultate kompanije, ali i da ima proaktivan nastup i koristi institute akcionarstva, da učestvuje na skupštinama akcionara, prati obaveštenja koja kompanija objavljuje.
- Kada kompanija počne da gubi tlo pod nogama, a akcionar ne može da utiče na takve stvari, najbolje je da proda akcije i izabere drugo ulaganje. To je i glavna prednost tržišta kapitala, svako ulaganje je moguće vrlo brzo prebaciti na drugo mesto. Nažalost, za domaće tržište akcija u poslednjim godinama se ovo ne može reći jer je trenutno veoma teško kupiti odnosno prodati po tržišnim cenama. Generalno, akcionar bi najviše trebalo da vodi računa o finansijskom zdravlju kompanije i poštovanju njegovih prava kao vlasnika. Jedan od ključnih kriterijuma koji objedinjuje ova dva pitanja je kontinuirana isplata značajnih iznosa dividendi - kaže Gujaničić.
On još i dodaje da su neki od signala koji ukazuju da su kompanije na "nestabilnom tlu" povećano zaduživanje, smanjivanje profitabilnosti i veći gubici, neracionalne i promašene investicije, ponašanje uprave i dominantnih akcionara mimo osnovnih postulata akcionarstva.
Šta znači bankrot, a šta stečaj
Kada kompanija bankrotira ona može da pokuša reorganizaciju putem unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), a kada kompanija ode u stečaj, ona se automatski povlači sa Beogradske berze gde bi inače akcionari trebalo da se obaveštavaju o svim bitnim događajima. Zatim sledi proces stečaja koji bi akcionari trebalo da prate kako bi videli da li ima šansi da iz stečajne mase dobiju nekakvu vrednost za svoje akcije. Najčešće su potraživanja poverioca mnogo veća od same imovine kompanije pa za akcionare koji su poslednji u redu za naplatu obično ništa ne ostane.
Od uspešne kompanije do stečaja
Ne postoji precizna evidencija koliko je berzanskih kompanija otišlo u stečaj, ali se zna da je broj veliki. Među njima su nekada istaknute banke koje su bile članice repernog indeksa Belex15. To su Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Univerzal banka, Privredna banka, ali i neke kompanije iz realnog sektora čijim akcijama se mnogo trgovalo kao što su Fidelinka, Banini, šećerana TE-TO, Univerzal holding.