Hoće li Srbija predati Gurija Amerikancima?

SRBIJA i SAD izručivaće svoje državljane jedna drugoj ukoliko ih neka od njih zatraži za krivična dela sa zaprećenom kaznom od najmanje godinu dana zatvora. Ovo je suština Ugovora između naše zemlje i Amerike o izručenju koji je na dnevnom redu Skupštine, a čija će primena početi ukoliko dobije podršku poslanika.

PROČITAJTE I:Guri za "Novosti": Nemam ništa sa ubistvom braće Bitići

Dokument je izazvao polemiku da li se između njegovih redova krije namera za izručenje osumnjičenih u slučaju ubistva braće Bitići, u julu 1999, i napada na američko diplomatsko predstavništvo u Beogradu, 2008. godine - što su dva slučaja čije rešavanje zahteva svaka administracija Bele kuće. Nedavno je Stejt department zabranio ulaz u SAD Draganu Radosavljeviću Guriju i članovima njegove porodice, pod sumnjom da je nekadašnji komandant Žandarmerije povezan sa stradanjem Bitićija.

Ugovor predviđa da državljanstvo ne može biti smetnja za izručenje. Ipak, ovo pravilo ne mora da se odnosi na dela izvršena pre 1. januara 2005. godine.

- Ugovor koji predviđa izručenje državljanja bez obzira na nacionalnost delovaće retroaktivno u odnosu na sva krivična dela koja su u njemu pobrojana, sa jednim izuzetkom. Član 21 precizira da će zamoljene države imati diskreciono pravo da odbiju izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. To bi u praksi trebalo da znači da SAD ili Srbija mogu da odluče da li će traženo lice izručiti ili ne, čak iako su ispunjeni svi uslovi za izručenje koje utvrđuje sud - rečeno je "Novostima" u Ministarstvu pravde. - Treba napomenuti da je načelo Non bis in idem (niko ne može da bude osuđen ili da se protiv njega dva puta vodi postupak za isto krivično delo), zagarantovano novim Ugovorom.

To znači da oni koji su oslobođeni za ubistvo braće Bitići i paljenje ambasade ne mogu biti ponovo procesuirani u Americi. Ali zato, prema ugovoru, SAD eventualno može tražiti neke druge ljude, za koje smatra da su umešani. Srbija bi mogla i da iskoristi diskreciono pravo i da odbije eventualno izručenje osumnjičenih za ubistvo Bitićija.

Inače, još 1901. dve zemlje su potpisale Konvenciju o izdavanju krivaca, čija je primena počela godinu dana kasnije.

- Bilo je potrebno unaprediti pravni okvir saradnje u skladu sa savremenim zakonodavstvom i prilagoditi ga aktulenom krivično-pravnom životu. U želji da se obezbedi delotvornija saradnja između država u borbi protiv korupcije, kriminala i terorizma, zaključen je novi ugovor. Taksativno navedena krivična dela za koja se moglo tražiti izručenje u Konvenciji iz 1901. proširena su na skoro sva koja poznaju zakonodavstva Srbije i SAD - objašnjavaju u Ministarstvu.

Slične ugovore Srbija ima sa Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom.

Paljenje Ambasade SAD u Beogradu Foto M. Anđela

PRVO NAĆI ODGOVORNE ZA BOMBARDOVANjE

LIDER radikala Vojislav Šešelj rekao je juče da parlament ne bi smeo da usvoji ugovor:

- Prvo će uslediti zahtev za izručenje ubica braće Bitići, ali ne onih za koje srpski organi utvrde da su počinioci, već onih za koje Amerikanci kažu da su osumnjičeni. Onda će tražiti izručenje osumnjičenih za paljenje ambasade, a na takav zahtev bi trebalo odgovoriti da ćemo ih isporučiti kada SAD nađe odgovorne za bombardovanje kineske ambasade u Beogradu, 1999.