Srpska srednjovekovna baština rasuta od Sinaja do Irske

MALO je srećnika koji su videli sve dragulje srpske baštine rasejane širom sveta, od Manastira Svete Katarine na Sinaju, preko gradića Kjahte na rusko-kineskoj granici i carske grobnice u Kremlju, preko srpskih crkava u Rumuniji i Mađarskoj, svetinja na Atosu, do muzeja u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Najveći problem je što samo mali broj Srba uopšte zna da srpskih spomenika ima i van Srbije.

Naučna istraživanja kažu da je neposredno, lično i emotivno iskustvo otkrivanja kulturne baštine pokretački motiv putovanja čak 40 odsto svetskih turista. Kad je reč o Srbiji, ankete pokazuju da je broj stranaca koji žele da upoznaju našu baštinu čak i veći od svetskog proseka. Srbi su, takođe, zainteresovani za spomenike prošlosti, naročito svoje. Problem je što često ne znaju gde da ih traže, naročito u inostranstvu.

PROČITAJTE JOŠ - Srpski kulturni tragovi po celom svetu

Ovi podaci čuli su se na nedavnoj naučnoj konferenciji sa temom "Kultura, baština i razvoj turizma", koju je organizovao Univerzitet Singidinum u Beogradu. Jedan od najzapaženijih radova "Rubna područja srpskog naroda - neiskorišćena šansa", autora Vladimira Davidovića, ukazao je da stranci često čuvaju i prezentuju naše starine, za koje Srbi i ne znaju da postoje.

- Kad god je stradao srpski narod stradala je i njegova duhovna baština, ali do danas je malo učinjeno da ona postane sastavni deo naše nacionalne svesti. Ipak, deo srpskog kulturnog blaga koji se obreo u inostranstvu može da se vrati celini iz koje je najčešće nasilno istrgnut. Ali, ne tako što ćemo fizički vratiti spomenike u muzejske depoe da tamo čame zaboravljeni. Baština ima vrednost samo ako postoji u nacionalnoj svesti, to je mesto gde je treba vratiti - rekao je pomoćnik ministra pravde Vladimir Davidović, bivši sekretar SANU, koji je spasao mnoge spomenike naše kulture.

Pirg Rustika, u kome se zamonašio Sveti Sava

Neznanje i nemar za baštinu on pripisuje ovdašnjoj intelektualnoj lenjosti i nepraktičnosti. Naime, Srbija još nema moderan katalog u kom bi svi naši spomenici kulture, gde god da se nalaze, bili predstavljeni rečju i slikom.

PROČITAJTE JOŠ - Baština: Zbog jugoslovenstva ostali bez identiteta

- Katalogizacija kulturnih dobara je osnov i za naučna istraživanja i za turističku prezentaciju. Dolazak turista na mesta gde se čuvaju spomenici kulture unapređuje njihovu zaštitu i materijalni položaj, a što je još važnije, pomaže se i proširuje njihova duhovna misija. Zato je u Velikoj Britaniji, Grčkoj, Rusiji, Danskoj, Turskoj usvojeno rešenje da jedno ministarstvo ima nadležnost i za pitanja kulture i za turizam. Oni iz kataloga baštine prave turističke publikacije ne samo za strane goste već i za vodiče za svoje građane, kojima ih upućuju gde da traže svoju baštinu u inostranstvu - kaže Davidović.

RASUTO BLAGO

NEKOLIKO stavki iz dugog spiska srpske baštine u inostranstvu naročito privlači pažnju:

Egipat
Manastir Svete Katarine na Sinaju čuva rukopise iz doba Svetog Save, koji je ovde osnovao srpski skriptorijum.

Rusija
U Carskoj grobnoj crkvi u Kremlju, Arhangelskom saboru, nalaze se čak dve freske Svetog Save. U Blagoveštenskoj crkvi Nevskog manastira u Sankt Peterburgu počiva savetnik cara Petra Velikog Sava Vladislavić, uz koga je kasnije sahranjen veliki vojskovođa Suvorov.

Irska
U Dablinu, u biblioteci Fondacije Čester Biti, nalazi se čuveno Nikoljsko jevanđelje iz 14. veka.

Engleska
U Britanskom muzeju, čuva se Četvorojevanđelje serskog mitropolita Jakova iz 14. veka.

Grčka
Na Svetoj Gori Atonskoj, pored Hilandara, postoji još mnogo manastira čiji su ktitori srpski vladari ili su sačuvane od odumiranja, kao ruski Sveti Pantelejmon, zahvaljujući srpskom monaštvu i plemstvu. Manastir Simonopetru podigao je despot Jovan Uglješa, a Svetog Pavla despot Đurađ Branković koji je ktitor i Esfigmena. Ktitor Konstamoninita je veliki čelnik Radič Postupović. Sveti Sava je iz temelja digao opustošene manastire Ksiropotam i Karakal.