Razvijen je način ishrane koji obećava da će spasiti živote, nahraniti 10 milijardi ljudi i sve to bez izazivanja katastrofalnih šteta na planeti.
Naučnici pokušavaju da shvate kako ćemo u narednim decenijama nahraniti milijarde ljudi koji će naseljavati planetu.
Njihov odovor – „planetarno zdrava ishrana“ – ne zabranjuje potpuno meso i mleko.
Ali, ona zahteva ogroman pomak u onome što stavljamo na tanjire i promenu hrane koju jedemo.
Koje promene ja treba da napravim?
Ukoliko meso jedete svakodnevno, onda je ovo prva velika stvar. Kada je reč o crvenom mesu – jedan hamburger nedeljno i veliki odrezak mesa mesečno – to je vam je dosta.
I dalje možete da jedete nekoliko porcija ribe i isto toliko piletine nedeljno, ali biljke treba da budu izvor ostalih proteina koje koristite. Istraživači preporučuju konzumiranje koštunjavog voća i mehunarki (pasulj, leblebiju i sočivo) svakodnevno.
Voće i povrće treba da čini polovinu svakog obroka koji pojedete.
Pa kako ova ishrana detaljno izgleda?
Ako biste servirali sve što je svakodnevno dozvoljeno:
- Koštunjavo voće– 50 grama dnevno
- Pasunj, leblebija, sočivo i ostale mahunarke – 75 grama dnevno
- Riba– 28 grama dnevno
- Jaja– 13 grama dnevno (malo više od jednog jajeta nedeljno)
- Meso– 14 grama dnevno crvenog mesa i 29 g piletine
- Ugljeni hidrati– integralne žitarice poput hleba i pirinča 232 grama dnevno i 50 grama skrobnog povrća dnevno
- Mleko– 250 grama – što je otprilike jedna čaša
- Povrće – 300 grama dnevno i voće 200 grama dnevno
U dijeti ima prostora za 31 gram šećera i oko 50 grama ulja, poput maslinovog ulja.
Da li će ukus biti grozan?
Profesor Valter Vilet, jedan od istraživača sa Harvarda kaže da ne, a da nakon detinjstva kada je jeo tri porcije crvenog mesa dnevno, sada se dosta pridržava ishrane zdrave za planetu.
„Postoje ogromne varijacije“, kaže. „Možete da koristite ove namirnice i kombinujete ih na hiljade različitih načina. Ne govorimo o siromašnoj ishrani, ovo je zdrava ishrana koja je fleksibilna i u kojoj možete da uživate.“
Da li je ovo stvarno ili samo fantazija?
Ovaj plan zahteva promene u ishrani u gotovo svakom ćošku na planeti.
Kada je o Evropi i Severnoj Americi reč, potrebno je veliko smanjenje upotrebe crvenog mesa, stanovnici istočne Azije treba da smanje upotrebu ribe, a Afrikanci skrobnog povrća.
„Čovečanstvo nikada nije pokušalo da promeni sistem ishrane u ovolikom obimu i ovakvom brzinom“, kaže Lajn Gordon sa Stokholmskog univerziteta.
- Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
- Mediteranska dijeta pomaže u prevenciji depresije
„Bilo da je reč o fantaziji ili ne, ta fantazija ne sme da bude loša… Vreme je da sanjamo o dobrom svetu“. kaže ona.
Porezi na crveno meso jedna su od mnogih opcija koje istraživači smatraju neophonim u pokušaju promene ishrane.
Ko je ovo smislio?
Grupa od 37 naučnika iz svih delova sveta okupila se kao deo EAT-Lancet komisije.
Reč je o grupi eksperata koji se bave različitim oblastima od poljoprivrede do klimatskih promena i hranljivih materija. Proveli su dve godine istražujući ovu temu pre objavljivanja rezultata.
Zašto nam je potreban način ishrane za 10 milijardi ljudi?
Svetska populacija je 2011. godine brojala sedam milijardi ljudi. Taj broj sada iznosi 7,7 milijardi. Ova brojka bi 2050. trebalo da dostigne 10 milijardi i nastaviće da raste.
Da li će spasiti živote?
Istraživači smatraju da će ovakav način ishrane sačuvati godišnje oko 11 miliona života.
Broj umrlih će se naglo smanjiti zbog smanjenja bolesti izazvanih lošom ishranom, poput srčanog napada, udara i karcinoma. Ovo su trenutno bolesti od kojih strada najviše ljudi u razvijenim zemljama.
Koliko je poljoprivreda loša za planetu?
Analiza Meta Mekgreta, dopisnika u oblasti ekologije
Na zemljištu koje se koristi za uzgajanje hrane nastaje oko četvrtine globalnih emisija staklene bašte. To je otprilike isto kao i od struje i grejanja i znatno više nego od svih vozova, aviona i automobila na planeti.
Kada malo bolje pogledate na uticaj hrane na ekologiju, možete da vidite da su glavni faktori meso i mleko. Širom sveta stočni fond čini između 14,5 i 18 odsto emisija gasova staklene bašte koje prave ljudi.
Kada je reč o drugim gasovima koji utiču na zagrevanje, poljoprivreda ima jednu od vodećih uloga u nastanku emisija metana i azotnog oksida.
Poljoprivreda je takođe značajan izvor zagađenja vazduha. Amonijak sa farmi je glavni uzrok sitnih čestica, za koje Svetska zdravstvena organizacija kaže da predstavlja pretnju po zdravlje širom sveta.
Uporedo kada govorimo o vodi, poljoprivreda i namirnice za ishranu su jedna od najvećih pretnji, pošto koriste 70 odsto svih izvora sveže vode na svetu za navodnjavanje.
Pa može li ovaj način ishrane da spasi planetu?
Cilj istraživača je više hrane za ljude uz:
- minimalizovanje emisija gaosva staklene bašte,
- sprečavanje izumiranja bilo koje vrste,
- sprečavanje povećanje poljoprivrednog zemljišta, kao i
- čuvanje vode.
Međutim, samo promena ishrane nije dovoljna.
Da bi se promene videle, takođe je potrebno prepolovljavanje otpada hrane, i povećanje količine hrane proizvedene na postojećem poljoprivrednim zemljištima.
Zašto meso nije zabranjeno?
„Ukoliko bismo želeli da minimizujemo emisiju gasova staklene bašte, svakom bismo rekli da postane vegan“, kaže Vilet.
Međutim, nije jasno da li je veganska ishrana zdrava opcija, kaže.
Šta se sada dešava?
Komisija će sada vladama širom sveta i telima poput Svetske zdravstvene organizacije predstaviti svoje nalaze, kako bi uvidela da li promena načina na koji se hranimo može da počne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
