Vrtoglav rast cene zlata: "Žuto" od leta skočilo dvocifreno

Italijanski BDP je pao dva kvartala za redom, što znači da je ta zemlja službeno ušla u recesiju, a kriza bi se mogla proširiti ostatkom evrozone, navodi se u analizi "Admiral marketsa".

Naime, nemački BDP je takođe pao u trećem tromesečju 2018., a podatak za četvrti kvartal se objavljuje za desetak dana. Ako i Njemačka uđe u recesiju, Evropska centralna banka će ponovno morati odgoditi dizanje kamatnih stopa. To je u poslednjem obraćanju javnosti indirektno najavio i čelnik ECB-a, rekavši da ako se nastavi spori ekonomski rast i stopa inflacije će ostati niska još neko vreme pa neće biti razloga za podizanje kamatnih stopa.

U Americi je situacija mnogo bolja, ali ipak ne idealna. Iako je u poslednja dva meseca otvoreno preko 600.000 dodatnih radnih mesta, stopa inflacije je počela padati pa su Federalne rezerve radikalno promenile planove.

Još letos su najavljivali da su kamatne stope daleko od neutralnih i da će morati značajno porasti, da bi jesenas takva očekivanja ublažili prognozom da će biti potrebna samo dva podizanja ove godine. U poslednjem obraćanju javnosti su čak i to izbacili i nisu sigurni hoće li uopšte biti potrebno dizati kamatne stope. Sudeći po aktivnosti investitora na financijskim tržištima može se zaključiti da mnogi špekulanti smatraju da je izgledniji pad kamatnih stopa nego rast, a to se u pravilu događa samo na početku recesije.

U situacijama u kojima padaju kamatne stope, posjedovanje obveznica i štednje na oročenju je manje isplativo nego u dobrim vremenima, pa se mnogi investitori odlučuju za ulaganje u zlato.

U krizama raste rizik bankrota banaka, a centralne banke počnu ubrizgavati ogromne količine novca u financijski sistem kako bi ga stabilizovali i potaknuli ekonomski rast, a to stvara plodno tlo za visoku inflaciju u budućnosti.

Dakle, osim zaštite kapitala od eventualnog bankrota banaka ili države, zlato pruža zaštitu i od inflacije. S obzirom na veliku navalu kupaca, na početku krize, kada padaju cene deonica i udela deonica u investicijskim fondovima, cena zlata u pravilu značajno raste. Upravo se to događa poslednjih meseci. Od najnižeg nivoa tokom 2018. godine, cena je porasla 11odsto, dok su američke deonice u istom periodu u prosjeku izgubile 5 odsto vrednosti.

Vrednost zlata dostiže nivo iz 2011. godine?

Foto: Thinkstock

Iako je zlato trenutno skuplje nego letos, mnogi analitičari smatraju da je rast cene tek počeo. Na početku poslednje krize (od 2007. do 2011.) cena zlata je porasla približno 190 odsto. Čak i ako nadolazeća recesija bude upola blaža od prethodne, cena zlata može značajno da poraste od sadašnjeg nivoa. Neki smatraju da će dosegnuti rekordnu nominalnu cenu iz 2011. godine. Takvo stajalište se temelji na povećanju novčane mase u svetu.

Ako se u obzir uzme količina novčanica, kovanica, novca na tekućim računima i štednji, novca uloženog u deonice, investicione fondove i ostali oblici novca koji je relativno brzo dostupan za potrošnju, novčana masa se u posljednjih 10 godina značajno povećala u svim ekonomijama sveta. Porast u najvažnijim ekonomijama: SAD 80%, Eurozona 46%, Japan 35%, Kina: 264%.