Trivan: Nemam čarobni štapić, ne bežim od problema
Najveći zagađivači vazduha su individualna ložišta i saobraćaj, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i dodaje da je rešenje u gašenju kotlarnica i priključivanju velikih potrošača na toplane.
On je za TV Prva rekao da je zagađenje vazduha problem koji traje godinama, a da se sada o tome više priča, jer je tema životne sredine podignuta na viši nivo.
U pojedinim momentima, kako kaže, višestruko je veće zagađenje pojedinih elemenata u velikim gradovima kao što su Beograd, Niš, Valjevo, Užice, Novi Sad.
"Kada govorimo o zagađenju vazduha, govorimo o mestima gde imamo merne stanice. Ima mnogo mesta gde nemamo merne stanice. To je logika prethodnih decenija i pitanje novca", naglasio je Trivan.
Dodaje da nema čarobni štapić da reši sve probleme, ali da ne beži od njih, da će se u narednom periodu raditi na povećanju broja mernih jedinica, ali i da lokalne samouprave moraju više raditi na gašenju individualnih ložišta i priključivanje na centralno grejanje.
"To traži novac. Priključak na centralni gradski toplovod je od 30 do 60 miliona dinara. Ugalj je katastrofalan energent, recimo, drvo ili pelet su manji zagađivači za životnu sredinu", pojasnio je ministar.
On je podsetio da su veliki zagađivači i automobili i da veliki gradovi u Japanu taj problem rešavaju redukovanjem saobraćaja.
Govoreći o poskupljenju plastičnih kesa sa dva na pet dinara u prodavnicama i to što iz asocijacija za zaštitu potrošača kažu da ne ide u fondove za zaštitu životne sredine kako su trgovinski lanci najavili, Trivan ističe da je to pitanje za trgovinske lance , jer je to je novac koji oni zarađuju.
"Nemaju obavezu da uplaćuju u fondove. Neki od tih lanaca imaju svoj fond i obećali su da će novac koji naplate prodajom kesa uložiti u zaštitu životne sredine", kaže on, uz opasku da je "traumatično" koliko kese zagađuju životnu sredinu.
Ističe da ministarstvo mora imati na raspolaganju više novca u budžetu i podseća da samo polovina novca od zelenih taksi ide u ministarstva za zaštitu životne sredine.
Srbija u zaštitu životne sredine, kako kaže, treba da uloži 15 milijardi evra kako bi ispunila zahteve za pristupanje Evropskoj uniji.
