Prošle, 2018. godine, obeležena je 70. godišnjica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i četiri decenije postojanja Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava - Human Rights Watch (HRW). Gledajući stanje na terenu, međutim, nije trenutak za zadovoljstvo, navodi se u velikom godišnjem izveštaju HRW-a koji daje pregled događaja svetskih zemalja u 2018.
Ovako su ocenjene prilike u tri države Zapadnog Balkana obuhvaćene ovim izveštajem. Prenosimo glavne akcente.
Bosna i Hercegovina
BiH je u 2018. godini ostvarila ograničen napredak u rešavanju dugogodišnjih problema na polju ljudskih prava, navodi se u velikom godišnjem izveštaju HRW.
Pripadnici nacionalnih manjina nisu se mogli kandidovati za predsednika na Opštim izborima 2018. godine zbog nepostojanja izmena diskriminatorskih odredbi ustava, navodi se i ocenjuje da vlasti nisu pružile osnovnu podršku hiljadama tražilaca azila i migranata koji su stigli u zemlju 2018. godine. Novinari su nastavili da se suočavaju sa pretnjama i uplitanjem u njihov rad. Slučajevi ratnih zločina i dalje se sporo rešavaju. Detaljnije pročitajte u tekstu ispod:
Srbija
U Srbiji je u 2018. godini bilo malo poboljšanja u oblasti zaštite ljudskih prava, navodi se u velikom godišnjem izveštaju HRW. Procesuiranje ratnih zločina na sudovima napredovalo je sporo, a uz to je nedostajalo neophodne političke podrške. Sistem azila i dalje ima mana, a uslovi za tražioce azila nisu poboljšani, a dodaje se i da su novinari izloženi pritiscima i pretnjama, kao i tužbama za izveštavanje o osetljivim temama. Detaljnije pročitajte u tekstu ispod:
Kosovo
Napredak u poboljšanju zaštite ljudskih prava na Kosovu tekao je sporo tokom godine, navodi se u velikom godišnjem izveštaju HRW. Srpski i kosovski lideri su u avgustu najavili kontroverzni plan da se prekroje granice između Srbije i Kosova kao deo mirnog rešenja između ove dve zemlje. Plan je, dodaje se, izazvao zabrinutost zbog posledica premeštanja stanovništva koja se odnose na ljudska prava, a koje bi se zahtevale u okviru plana.
U martu je Skupština Kosova ratifikovala sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, što je uslov EU za liberalizaciju viznog režima za Kosovo. Rad Specijalnog suda će pokušati da odgovori na ozbiljne ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998-1999. usled promene specijalnog tužioca, stoji u izveštaju. Novinari su se suočili sa pretnjama i zastrašivanjem, a krivična gonjenja za zločine protiv novinara bila su spora. Tenzije između Srba i kosovskih Albanaca su se nastavile, posebno na severu zemlje. Romi, Aškalije i Balkanski Egipćani nastavljaju da se suočavaju sa diskriminacijom. Detaljnije pročitajte u tekstu ispod:
Facebook Forum