Privredni rast u skladu sa demografijom (AUDIO)
Procena da će Srbija 2040. godine imati milion i po stanovnika manje nego danas, od kojih će trećina biti starija od 60 godina, iziskuje tome prilagođen model privrednog rasta. Reč je o modelu u kojem će ključni izvor rasta biti produktivnije delatnosti, objašnjava direktor Ekonomskog instituta u Beogradu Dragan Šagovnović.
"Moj je stav da izgradnja institucija ne podrazumeva samo izgradnju novih, već, pre svega, poštovanje institucija koje imamo", kaže Šagovnović i dodaje da je zato prošle godine Ekonomski institut u saradnji sa SANU-om započeo projekat kojim bi se dobila dugoročna vizija razvoja privrede Srbije.
"Mislim da smo ostali zaglavljeni u 80-im godinama prošlog veka, a još tada je naša industrija bila neefikasna i nekonkurentna", kaže direktor Ekonomskog instituta i dodaje da nakon više decenija ni spoljno tržište nije isto, a nemamo ni unutrašnje tržište od 22 miliona stanovnika.
On je istakao da demografska predviđanja i projekcije pokazuju da će Srbija 2040. godine imati milion i po stanovnika manje, dok će prosečna starost stnovništva biti oko 50 godina.
"Postavlja se pitanje da li je stimulacija zapošljavanja adekvatan put, s obzirom na to da bi se, shodno demografskim pretpostavkama, broj nezaposlenih u Srbiji do 2020. godine smanjio za 130.000, a sledstveno tome u četvrtoj deceniji ovog veka Srbija bi mogla da bude u deficitu radne snage za 80 do 100 hiljada zaposlenih", upozorava Šagovnović.
On objašnjava da iz ovakve tendencije rasta zaposlenih sledi da bi faktor rada do 2020. godine degenerisao više od 30% realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, te bi se od 2021. do 2030. godine radu dugovalo samo 8,4%, a ostalo bi pripalo faktoru kapitala, znanja i tehnologije.
"Činjenica da mora više da se investira ukoliko želimo veći privredni rast, međutim razlika između brzo rastućih zemalja i oni koje zaostaju je kvalitet ulaganja", ističe Šagovnović i dodaje da rezultati istraživanja ukazuju na to da je ukupna efikasnost ulaganja u Srbiji za 17% niža nego u EU.
"Ključni izvor rasta koji priželjkujemo su produktivnije delatnosti, a u tom smislu još smo u stanju tehnološke i strukturne neravnoteže, što ometa stavaranje održive ekonomske dinamike", kaže Šagovnović i zaključuje da bitnu komponentu ekonomske politike mora da zauzima aktivna strukturna investiciona politika kao mehanizam obezbeđivanja moderne proizvodne strukture.
Emisiju "Biznis kompas" možete u celosti poslušati OVDE
