ŽIVOT U MESTIMA GDE REKA DELI BiH i EU “Unija snova” donela brige i produbila podele
Kad je pre pet godina Hrvatska postala 28. članica Evropske unije mnogi su uz granicu Republike Srpske, odnosno BiH, i ove nekadašnje jugoslovenske republike zadovoljno trljali ruke.
Komentara 0
Očekivali su bolji život tu na pragu ”unije snova” kako su je mnogi zvali u to vreme.
Danas se mnogo toga promenilo. Blizina EU nije naročito poboljšala život stanovnicima pograničnog područja Srpske uz Unu i Savu, ali ni onima koji žive u Hrvatskoj. Nezadovoljstvo i razočarenje prisutno je sa obe strane Save. Granice su čvršće, prekogranična saradnja komplikovanija, a barijere svakodnevno veće, piše Srpskainfo.
- Ako je suditi po pričama naših komšija, onda život u EU nije bajka. Sve je tamo skupo, pa onda dolaze ovde u Srpsku u šoping, a kupuju sve, najviše hranu – priča Zoran iz Gradiške.
Upravo u Gradiški su prednosti pograničnog područja najvidljivije i to u trgovačkim centrima gde su gosti iz EU zahvalni kupci prehrane, hemijskih sredstava, garderobe, obuće, a dolaze i zbog mnogih zanatskih usluga koje su u Gradiški jeftinije nego u EU.
– Život u EU je skup i nije to baš sve onako kako smo očekivali u vreme dok smo čekali da Hrvatska uđe u Uniju. Sreća je pa živimo tu blizu granice, a u Srpskoj i BiH je sve mnogo jeftinije. Znamo da i narod u BiH živi teško, kriza je. Imaju male plate i nizak standard. Mi imamo nešto veća primanja, ali i cene su previsoke. Isplati se doći u BiH i pazariti – priča Anto iz Siska koga smo zatekli pred jednim tržnim centrom u Banjaluci.
I sagovornici Srpskainfo u Kostajnici kažu da je život pored granice težak.
- Hrvatska i Evropa su prešle preko Une i duboko ušle u Kostajnicu. Stare gume dele dve zone, istok i zapad. Preko tih guma koje su podelile sela, kuće, njive, ulice i ljude teško je preći, a još teže objasniti šta smo dobili, a šta time izgubili – požalio nam se Dragoslav Grmuša iz Kostajnice u RS, koji je pre rata živio u Hrvatskoj Kostajnici, u sadašnjoj EU.
Za privrednike situacija je bolja. Svetozar Stojisavljević, direktor “Forteste” kaže da je pogon za preradu drveta sa stotinjak radnika izgradio u susednoj Hrvatskoj Kostajnici, koristeći prednosti poslovanja u EU.
- Opredelio sam se za investiciju u EU zbog lakše nabavke sirovine, jednostavnijih procedura za započinjanje biznisa i državnih stimulacija. U RS živim, a na posao, u svoju firmu, idem preko granice. To je jedna od retkih pogodnosti blizine Evropske unije – kazao nam je Stojisavljević.
Ni u Kozarskoj Dubici situacija se mnogo ne razlikuje od Kostajnice. U selima naši sagovornici ne prepoznaju posebnu korist života u pograničnoj zoni.
- Za seljake, ratare, ribare i ostale granica je kao nevidljivi zid. I ono što bi moglo da se radi i sarađuje, ljudi se ne usuđuju jer su ratne barijere još uvek velike u glavama ljudi. Političke razlike i bliska prošlost su još uvek teret, mada situacija ide ka boljem – kaže Dragan Milić iz Kozarske Dubice, veterinar i ribar koji mnogo vremena provodi na Savi.
Preko graničnih prelaza Orašje i Gunja u Brčko distrikt u kupovinu dolaze građani Hrvatske iz Županje, Gunje, Vrbanje i drugih mesta u blizini granice sa BiH.
Marijana iz Gunje koju od Brčkog deli samo most na Savi, i odakle ljudi znaju doći i peške, dolazi veoma često.
– Navikla sam da dolazim u Brčko u kupovinu. Najmanje dolazim zbog cena prehrambenih prozvoda, tu je to negde. Nešto je možda malo jeftinije, nešto košta isto, posebno kada mi imamo akcije, ali tu mi je najbliže. Uglavnom kupujem tekstil i obuću, jer do Osijeka je 100, a do Brčkog su tri kilometara – kaže Marijana.
Dodaje da njeni poznanici iz Županje odeću i obuću u zadnje vreme kupuju u Novom Sadu.
Brčaci retko odlaze u Hrvatsku zbog kupovine, a i kada to čine razlog je veći izbor odeće i obuće, zbog koje uglavnom odlaze u Osijek.
Na pitanje šta su dobili ulaskom Hrvatske u EU uglavnom sležu ramenima.
Tako je ”unija snova” za svega pet godina postala unija briga, a mnogi se kad pređu granicu na Savi u EU osećaju kao građani drugog reda.
- Kad ulazite u Hrvatsku imate na granici poseban prolaz za državljane EU, a poseban za nas ostale koji kao nešto težimo Briselu. To je klasična diskriminacija – kaže Sanel iz Tuzle kojeg smo zatekli u Gradiški na ulazu u BiH.
Srbijanci okupirali Bijeljinu
Zbog blizine, primamljiva destinacija za državljane Srbije, u poslednje vreme su veliki tržni centri u Bijeljini, u kojima, kažu, vikendom imaju i do 2.000 kupaca, od čega je 40 odsto iz Srbije.
Cene su, kažu, povoljnije nego u Srbiji, a sa povratom PDV uštede i do 50 odsto novca. Goran Grebić iz Sremske Mitrovice sa suprugom i dve kćerke u kupovinu u Bijeljinu dolazi jednom mesečno.
– Kupujemo hranu, kućnu hemiju, odeću i obuću. Decu spremamo svake jeseni za školu jer su čak i sveske i ostali školski materijal znatno jeftiniji. Pazarimo za pedesetak evra, a to bi nas u Srbiji koštalo gotovo duplo više – kaže ovaj Srbijanac.