Posle Londona, Kembridža i Berlina – Leskovac kao baza

Širok osmeh briše jezičku barijeru. Srpski zna tek po neku reč, ali tu su suprug i sin da pomognu. Kuća stare leskovačke porodice Hadži-Jovančić postala je njen dom pre deset meseci. Leskovac joj je darivao pre svega Oliviju, ali i novo životno iskustvo i profesionalno ostvarenje.

"Teško mi je da uporedim život ovde sa životom u Londonu ili Berlinu, ali mi je Leskovac dao šansu da otvorim svoju galeriju što tamo nikako ne bih mogla," navela je Lora Bredšo-Hip.

Irkinja Lora Bredšo-Hip i Leskovčanin Perica Hadži-Jovančić za osam godina zajedničkog života često su pakovali kofere. London, Minhen, Kembridž, Berlin. Leskovac je na red došao pre Dablina, samo mesec dana pošto je Perica na Kembridžu doktorirao istoriju. Na odluku su uticali Bregzit i želja da Todor savlada srpski jezik.

"Todor je potpuno dvojezičan, sa mamom i svojim rođacima iz Irske na engleskom priča. Sa mnom, sa mojim roditeljima i svim rođacima ovde priča na srpskom. Ja imam neke fantazije da će možda nekada kada završi fakultet da se vrati ovde", kaže Perica Hadži-Jovančić.

Uz jezik i ljude Lora i Todor zajedno upoznaju i srpske običaje.

"Ono što mi se jako dopada je tradicionalni način proslavljanja praznika kojeg se Srbi drže i u kojem hrana ima zanimljivo mesto", ističe Lora Bredšo-Hip.

Uporedo sa brigom o deci Lora je prisutna u svetu umetničkog nakita gde okuplja stvaraoce od Australije do Amerike. Onlajn izložba holandske umetnice otvorena je juče, šesta iz Leskovca, deo ciklisa "premotati unapred" kojom dokazuje da majčinstvo ne umanjuje kreativnost.

"Kao majka se bolje ostvarujem, jer volim ono što radim, dok radim dobijam pozitivnu inspiraciju koju prenosim na svoju decu", kaže Lora Bredšo-Hip.

Želi da u svoju galeriju u podrumu porodične kuće stare čitav vek dovodi strane umetnike i da Leskovčanima bude sve dostupno, kao i nakit koji sama izrađuje. Poput ove ogrlice u koju je stalo čistih bisera koliko u Todorov život dana do Olivijinog rođenja.