Izvor: Objava, 12.Jan.2019, 09:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АГАТА КРИСТИ

Агата Кристи (пуно име Дама Агата Мери Клариса Милер Кристи Мелоуен), британска списатељица кримића и драма, рођена је 15. септембра 1890. у Торкију. Мајка јој је била Енглескиња, a отац Американац. Припадали су вишој класи. Агата је као дете била плавих, безазлених очију и румених образа. Као девојка је волела да буде у центру пажње, мада није поседовала ни лепоту ни женственост. Привукла је пажњу Арчибалда Кристијана, који је, на велико задовољство њених родитеља, затражио Агатину руку. Пошто јој је муж, током Првог светског рата, као пилот, отишао на ратиште, она се добровољно запослила у болници. Ту се испољило њено несвакидашње интересовање за лекове и отрове, а стечено знање о томе ће касније користити за своје романе. Једно време је радила и у апотеци. Њен најмилији препарат био је арсеник.

Убрзо је због брачних обавеза одустала од посла апотекарке и посветила се породици. Родила је кћерку Розалину, али је почела и да пише. Први роман, у којем је главни јунак касније чувени Херкул Поаро, Белгијанац на привременом раду у Великој Британији, приватни детектив, издавачи су глатко одбили. Агата се није због тога много нервирала. Наставила је да пише са великом енергијом. Након две године издавач је најзад прихватио да јој одштампа књигу. Подстакнут успехом првог, издавач је са њом потписао уговор за још пет романа и то је био почетак једне сјајне каријере. Фантастичне приче о Поароу, мис Марпл и осталим учесницима у њеним злочинима на папиру заузеле су, по броју продатих примерака, четврто место у свету, после Библије, Курана и Шекспирових трагедија. Велики број њених сторија је екранизовано.

У приватном животу Агата се развела од Арчија због његове прељубе. Није много патила. Удала се за археолога Моуа Мeлоуна, племића нижег ранга, који је био петнаест година млађи од ње. Остали су заједно до краја живота. Умрла је 12. јануара 1976. у Винтербруку, али је остала заувек да живи у библиотекама милиона читалаца, својих поштовалаца. Њена дела "Убиство у Оријент-експресу", "Леш у саркофагу", "Смрт на Нилу", "Десет малих црнаца", "Вашар злочина", као и многа друга начинила су је бесмртном.