Katar se uspešno opire blokadi
8. januar 2019.
"Kriza? Kakva kriza?" - to je odgovor koji čovek u Kataru čuje na svakom koraku, kada postavi pitanje o posledicama blokade koju su uvele Saudijska Arabija i s njom povezane arapske zemlje pre godinu i po dana.
To je i odgovor Nasira Alija, jednog katarskog policajca kojeg sam susrela u jednom supermarketu u Dohi gde je kupovao krastavce. Onda me pozvao da pogledam regale u samoposluzi koji su popunjeni sirom i mlekom - proizvedenim na jednoj klimatizovanoj farmi 60 kilometara van grada.
"Šta da se radi kada nam Saudijci i Emirati ne dozvole da uvozimo robu preko njihovog vazdušnog prostora? Onda mi proizvodimo svoje. Evo, pogledaj", kaže mi. Njegove oči sjaje pune ponosa: "Nama ničega ne nedostaje."
Skladišta puna poslastica
U junu 2017. su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Bahrein zabranili trgovanje sa Katarom i putovanja u tu zemlju. Uz to su zatvorili granice prema njoj, da spreče uvoz roba na koje je zemlja bila upućena. Na to je Doha intenzivirala svoju proizvodnju mlečnih proizvoda i mesa, i intenzivirala program snabdevanja hranom. Za samo nekoliko meseci Katar je uspeoda promeni uvozne rute i usmeri ih u novu luku Hamad, koju je vlada izgradila za više od sedam milijardi dolara.
Panično kupovanje hrane je trajalo nekoliko dana, a onda se situacija smirila. U međuvremenu su skladišta puna argentinske govedine, nemačkog kavijara, iranskog povrća i drugih poslastica iz celog sveta. "Saudijske proizvode nismo hteli i ljubazno samo zamolili prodavače da svu takvu robu sklone iz svojih prodavnica", objašnjava Nasir Ali.
Tim embargom su susedne države htele da prisile Katar da prekine sa podrškom islamističkoj organizaciji Muslimanska braća koju saudijska Arabija i njene saveznice vide kao terorističku organizaciju. Osim toga, od Katara su tražile zatvaranje Al-Džazire kojoj se prebacuje da je podsticala proteste u okviru arapskog proleća.
Puni džepovi
Temelj za tu sposobnost otpora su pre svega prepune državne kase. Kada je bojkot proglašen, Katar je raspolagao sa državnim fondom u kojem je bilo 340 milijardi američkih dolara. To je zemlji omogućilo ne samo da preživi, već i da uloži 200 milijardi dolara u infrastrukturne projekte u okviru Svetskog fudbalskog prvenstva 2022. Razlog su ogromne rezerve zemnog gasa - prema sadašnjim saznanjima treće po veličini u svetu. Bogatstvo koje je na toj osnovi nastalo omogućilo je naciji, koja je u sedamdesetim godinama prošlog veka bila poznata pre svega po roniocima perli, da postane zemlja sa najvećim prihodom po glavi stanovnika na svetu.
Blokada je doduše imala i negativne posledice: pad vrednosti nekretnina, gubitci državne avionske kompanije Katar ervejs i smanjenje broja turista iz drugih zemalja Persijskog zaliva. Ali 18 meseci kasnije se zemlja od toga uglavnom oporavila. Prema navodima MMF-a, katarska ekonomija je u rastu, a u decembru je rejting agencija S&P popravila svoju procenu Katara sa negativne na stabilnu.
Nove šanse
Ibrahim al-Emadi je član druge najbogatije porodice u zemlji i rođak ministra finansija. On vodi više različitih firmi koje se bave opremom bolnica, sajberskom sigurnošću i trgovinom nekretninama. "Nama ništa bolje nije moglo da se desi", kaže al-Emadi. "Ja sada više nisam trgovac, ja sam sada agencija za uvoz." Po njegovim rečima sada zarađuje 40 procenata više nego pre - zato jer više nema davanja posrednicima iz Saudijske Arabije ili iz Emirata. Pritom on naglašava da u slučaju potrebe uvek pomaže i vlada.
A istovremeno sa podsticajem preduzetništva, država se upustila i u velike investicije - pre svega u odbrani. Desetine milijardi dolara su potrošene za najsavremenije oružje, najavljena je kupovina 36 američkih lovačkih aviona tipa F-15, dvanaest francuskih džetova tipa Rafale i 24 džeta tipa Evrofajter tajfun. Uz to je započeta izgradnja nove baze za ratnu mornaricu, pri čemu bi broj brodova do 2025 trebao da bude udvostručen.
Gde naći vojnike?
No napuniti police prodavnica ili potrošiti milijarde za naoružanje - to je jedno. Sasvim je drugi problem kada se radi o povećanju broja vojnika. Samo svaki deveti stanovnik Katara - dakle ukupno 300.000 ljudi od ukupno 2,7 miliona - ima katarsko državljanstvo. Dosada je Doha angažovala u velikoj meri vojnike iz drugih zemalja poput Sudana ili Pakistana.
Vlada je sada obavezni vojni rok produžila sa tri na dvanaest meseci, a ženama je omogućeno da se dobrovoljno angažuju. "To znači da će sada po prvi puta i žene biti u sastavu vojske", kaže Emadi.
Ali najvažnija za odbranu Katara je u stvari vojna baza Al-Udeid. Radi se o najvećoj vojnoj bazi SAD u regionu. Katar je bio vrlo zabrinut kada je američki predsednik Donald Tramp na početku blokade izrazio podršku Saudijskoj Arabiji i čak se okrenuo protiv Katara. Ali Doha je izvršila vrlo uspešno lobiranje u Vašingtonu. Između ostalog je ponuđeno proširenje baze o trošku Katara i izgradnja novih stanova za porodice oko 10.000 američkih vojnika koji su tamo stacionirani.
Blokada ostaje
Napetosti sa susedima se 2018. nisu povećale, ali distanca prema njima jeste. Prošlog novembra je Katar objavio da kao najmanji član napušta Organizaciju zemalja proizviđača nafte OPEC. Službeno je obrazloženje da zemlja želi da se u potpunosti koncentrše na proizvodnju gasa. Ali posmatrači veruju da Doha ovim krtikiuje organizaciju za koju se smatra da je kontroliše Saudijska Arabija.
A sledeći potez je bilo nedolažanje katarskog emira na samit zemalja Zaliva (GCC) u Rijadu - umesto njega, Katar je poslao svog ministra. Razlog: katarski emir nije bio uveren da Saudijci na tom samitu stvarno žele da diskutuju o miru.
Noha Abueldahab iz Bruking centra u Dohi smatra da je blokada bitno promenila odnose Katara prema drugim zalivskim državama - možda zauvek. "Proći će puno vremena pre nego što ti odnosi počnu da se popravljaju", uveren je Abueldahab.
A skandal oko ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, i umešanost saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana u to, kao i kritika zbog sve većeg broja civilnih žrtava u ratu u Jemenu, samo osnažuju Katar u njegovoj poziciji.
U supermarketu u Dohi Nasir Ali je sasvim jasan: "Nas optužuju da podržavamo teroriste. A šta je sa Kašogijem?" I na kraju još dodaje: "Saudijci ubijaju svoje ljude. A mi volimo našeg Emira."