HAPŠENJE U NEMAČKOJ Priveden osumnjičeni za NAJVEĆI HAKERSKI NAPAD u istoriji zemlje, čija je žrtva bila i Angela Merkel

Navodi se da je istražitelj Kancelarije federalne kriminalističke policije (BKA), koji se bavi njegovim slučajem, kazao da je osumnjičeni priznao krivicu, ali i izjavio da nije bio svestan razmera posledica sopstvenih postupaka i da za sada ništa ne ukazuje na bilo kakve veze sa stranim bezbednosnim službama.

Nemačke vlasti saopštile su danas da je pritvoren osumnjičeni za hakerski slučaj koji je rezultirao objavljivanjem na internetu privatnih informacija stotina političara i poznatih ličnosti, prenosi AP.

- Tokom ispitivanja, optuženi je izjavio da je delovao samostalno prilikom špijuniranja podataka i neovlašćenog objavljivanja podataka - navodi se u saopštenju BKA.

U njemu piše da "dosadašnja istraga nije otkrila dokaze o učešću treće strane".

- U vezi sa njegovim motivom, optuženi je izjavio da je delovao tako jer su mu smetale izjave političara, novinara i javnih ličnosti (obuhvaćenih napadom)- stoji u saopštenju.

Navodi se da je BKA objavila da je pretražen stan osumnjičenog 20-godišnjaka iz pokrajine Hesen u središnjem delu Nemačke. Nije saošteno više detalja, ali je za kasnije tokom dana planirana konferencija za medije.

AP podseća da je ovim curenjem podataka bilo zahvaćeno skoro 1.000 ljudi i da se u većini slučajeva ono svodilo na objavljivanje osnovnih informacija o tome kako kontaktirati te ljude, ali da je u oko 60 slučajeva procurelo više ličnih podataka.

Agencija navodi da su izgleda objavljeni podaci poslanika svih stranaka u Bundestagu osim ultradesničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Zašto je ovaj napad toliko uznemirio Nemačku?

U decembru su na jednom – u međuvremenu zatvorenom – nalogu na Tviteru objavljeni privatni podaci nemačkih političara i poznatih ličnosti. Sve je bilo strukturirano kao adventski kalendar: svaki dan se otvarao novi prozorčić koji je javnosti davao na uvid nove privatne podatke pogođenih.

Među skoro hiljadu pogođenih ima poznatih glumaca, poput Tila Švajgera, ali i podosta političara: tu je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kancelarka Angela Merkel, nova predsednica Demohrišćana Anegret Kramp-Karenbauer ili šefica Socijaldemokratske partije Andrea Nales.

Novo u ovom slučaju i nije toliko da su hakerskim napadom pogođene poznate ličnosti, već kako su one pogođene. Ovaj put se nije radilo o njihovoj funkciji. "Do sada smo u slučajevima krađe podataka i sajber-špijunaže u Nemačkoj imali posla sa podacima saveznog parlamenta ili savezne vlade. Ali tada nisu curili privatni podaci tih ličnosti", objašnjava Sven Herping u razgovoru za DW. On je šef projekta bezbednosne politike fondacije Nova odgovornost koja se bavi tehnologijom i digitalizacijom u sferi politike i društva.

Ovaj put su naime procurili ne podaci sa zvaničnih adresa elektronske pošte ili mobilnih telefona, već su provaljeni privatne elektronske adrese, objavljena je privatna prepiska sa porodicom i privatne fotografije. U načelu se može reći da ovog puta cilj hakera nisu bile funkcije nekih osoba, već one same – uključujući i njihovo privatno okruženje.

Ugrožena demokratija?

Ali ima još nešto specifično što izaziva velike kritike na račun službi zaduženih za bezbednost: one su navodno prekasno informisale pogođene. Osobe o kojima je reč su tek u petak iz medija saznale da su pogođene krađom podataka – i sam Savezni zavod za kriminalistiku (BKA) je tek nekoliko sati pre o tome bio obavešten.

Ali Savezni zavod za informatičku bezbednost je već tokom decembra imao saznanja o krađi. Navodno je taj zavod međutim smatrao da se radi o pojedinačnim slučajevima pa nije informisao druge službe.

Ali da li je ta kritika opravdana? Nije, kaže Sven Herpig koji je do pre dve godine i sam radio za taj zavod: "Zadatak te službe nije da se čuvaju privatne adrese elektronske pošte političara. Zato se ne može reći da su te službe zakazale." Partije su same zadužene za sigurnost svojih elektronskih adresa, a one do sada nisu pokazivale spremnost da dozvole službama da se bave njihovom elektronskom poštom.

Osim toga ni bojazan da bi napad mogao da ugroziti nemačku demokratiju nije opravdana. Prema sadašnjim saznanjima, iza krađe podataka ne stoje ni ruski ili kineski hakeri, ni neke belosvetske tajne službe. Po svemu sudeći pre se radi o usamljenim hakerima i njihovom kapricu mada ima teorija da se radi o upozorenju hakerskih aktivista kako bi se skrenula pažnja da se svi više pozabave pitanjem bezbednosti svojih podataka.