Gordana Kusovac: Kajem se što nisam upoznala Jovanku Broz

KAD god su se pojavili skoro nerešivi slučajevi, zvali su je da pomogne. Tako je, svojevremeno, spasla gotovo potpuno uništenu čuvenu Renoarovu "Kupačicu". Skoro sve ikone koje zamalo da budu uništene u ratnom vihoru devedesetih, ona je konzervirala i sačuvala ih od daljeg propadanja.

Posle uspešnih godina rada u Narodnom muzeju, mr Gordana Kusovac se u svojim penzionerskim danima i dalje ponekad bavi onim što najviše voli - "lečenjem" umetničkih dela. Kada govori o tome, lice joj se ozari i oči zasvetle. Sačuvala je skromnost, koja krasi sve velike i talentovane u svom poslu. Iako ima puno toga da ispriča, godinama je izbegavala publicitet. Kao podrška i čvrst oslonac tiho je stajala uz svog supruga, našeg najpoznatijeg istoričara umetnosti Nikolu Kusovca, koji priznaje da bez nje ne bi bio ono što jeste.

- Ubrzo pošto sam diplomirala, šezdesetih godina, raspisan je prvi konkurs Ministarstva prosvete za postdiplomske studije - seća se Gordana Kusovac. - Birali su pet postdiplomaca sa naše, likovne, mizičke i dramske akademije. Prijavila sam se za konzervaciju. Tad je to bila nova struka kod nas, ali mene je mnogo interesovala. Sećam se da mi je kolega Grada Petrović rekao da ne treba da se mučim i da ne mogu da prođem konkurs, jer nisam član partije. Odgovorila sam mu da ga ne razumem, zato što to nigde ne piše. Grada nije prošao, a ja jesam. Otišla sam na praksu u Narodni muzej. Lepa atmosfera, dragi ljudi. Tu sam mnogo naučila.

PROČITAJTE JOŠ - Nikola Kusovac: Mojoj Srbiji poklanjam najveće blago koje imam

Gordana uzima sa police krcate knjigama jednu posudu i pokazuje nam:

- Ovo je moj prvi rad u Muzeju. Kopija posude sa vučjim zubima je bila jedan od najprodavanijih suvenira.

Kada je završila postdiplomske studije, Gordani je tadašnji dikrektor Veljko Petrović ponudio da ostane u Narodnom muzeju.

- Bila sam presrećna - kaže ona. - Radila sam mnogo, ali to sam i želela. Muzej je imao veliki konzervatorski atelje. Bili smo okupljeni oko velikog stola Zdravko Sekulić, Zaga Cerović, Čvorović, Duško Mihailović, Beba Marković... Veljko Petrović je posebno voleo da dođe u naš atelje. Visok, mršav, nosio je beretku, a zimi jagnjeći prsluk do ispod kolena. Kad on uđe, mi svi ustanemo, on sedne i priča i priča... Ali, bilo nam je drago kad dođe.

Gordaninu pomoć tražili su mnogi vlasnici slika. Među njima je bila i Jovanka Broz.

- Jovanka je slala slike kad je već bila u azilu posle Titove smrti - objašnjava Gordana. - Sliku je uvek donosio njen čuvar ili neki posrednik. Sedeo bi sa mnom dok je ne završim. Jednoga dana upitao me je: "Pita drugarica Jovanka odakle ste vi?" Nisam smela da kažem da sam iz Gračaca. Imam loše iskustvo kad smo pobegli iz Hrvatske. U to vreme nije se govorilo o tužnim i ružnim stvarima. Jedna od tabu tema. Napisala sam nešto, ali nisam spomenula Gračac. Vreme je bilo čudno. Jovanka mi je za svaki rođendan slala cveće. Najčešće su to bile ruže. Žao mi je i kajem se što je nisam upoznala. Topla i plemenita žena. Javiću se njenim sestrama. One su iz mesta odakle su moji.

Skoro da nema muzeja u Srbiji za koji Gordana nije radila - mozaici sa Gamzigrada, muzeji u Novom Sadu, Nišu, Zrenjaninu...

- Gde god je bio muzej i bar jedan restaurator, išla sam - kaže Gordana. - Mnogo sam putovala sa izložbama po svetu. Uvek sam tražila da ostanem nedelju dana u njihovim ateljeima. Tako sam upoznala i kolege i tehniku rada. Bila sam na stručnim putovanjima u Rusiji, Čehoslovačkoj, Italiji, Francuskoj...

Poslednje stručno putovanje Gordani se duboko urezalo u pamćenje.

- Japan me je očarao. Sistem rada, poštovanje ljudi, poštovanje veličina, poštovanje malih ljudi koji su vredni kao crvi. Volela bih da je pola od toga tako kod nas. Ali, malo sam bila žalosna zbog tog putovanja. Kada sam posle izložbe primila jedno Renoarovo delo, bilo je oštećeno. Crvena boja pastela se pretvorila u prah. Renoar je bio čudan, umakao je pastel u fiksativ i tako slikao. Fiksativ, međutim, isparava i zato se puno troši. Svojevremeno sam stavila zabranu za iznošenje te slike i Moneove "Katedrale". Otišla sam iz Muzeja i ne znam da li je ta zabrana poštovana. Neka rade šta god hoće, možda će se opametiti.

PROČITAJTE JOŠ - Rupa u crkvenom džepu

- Slika je bila isečena, ušivale su je dve kolegnice, a ja sam radila restauraciju - kaže Gordana Kusovac. - Čovek koji je ukrao nije umeo da je savije u rolnu, pa je slika bila "odrana" od trenja. Skoro pola godine slikala sam i danju i noću. Tačkicu po tačkicu. Kao da vezem goblen.

Gordana Kusovac kaže da joj je lakše da naslika novu sliku, nego da restaurira tuđe delo.

- Ali, više volim ovo drugo - priznaje ona. - Neverovatan je osećaj kad skoro uništenom ili oštećenom delu udahnete novi život. Nije cilj zarada, već da voliš sliku, restauraciju, da sliku vratiš u prvobitno stanje i da ti ona u duši stoji.

Generacije i generacije studenata, kojima je Gordana Kusovac predavala konzervaciju, govore da je ona njihova najdraža profesorka.

- Bilo je zanimljivo raditi sa studentima - seća se ona. - Kako na akademiji nije bilo prostora, nije bilo materijala, slika koje bi radili, dogovorili smo se da se nastava održava u Narodnom muzeju. Bila su to sjajna deca. Iako sam veliki individualista, uz njih sam zavolela pedagoški rad.

PROČITAJTE JOŠ - Sudbina hrama koji je u vodi više od 40 godina

Kolekcionari i vlasnici vrednih slika su nekako stalno birali Gordanu Kusovac.

- Mnogi od njih su sada bogati ljudi - kaže ona. - Imaju hotele, odmarališta, brodove, kruzere. Ali, sad ja nemam želju da putujem. Želim da budem u svom stanu, da mi bude lepo, da mi dolaze prijatelji, da kupim za mog mačora hranu. Lepo mi je, odmaram se, slažem porodične fotografije u album... Imam još mnogo posla koji moram da završim.

DOPUNjUJEMO SE

- VRLO je teško na poslu biti kolega, a u kući drugar - kaže Gordana Kusovac. - Nikola i ja se već godinama dopunjujemo. Često kad ima dilemu, traži moje mišljenje. Tražeći moje mišljenje, praktično proverava sebe. On drugačije gleda sliku. Gleda površinu, lice slike, dok ja gledam i podlogu. Po platnu i blind ramu vidim iz kog je vremena, po načinu španovanja... Sve je to vrlo važno. U tim malim detaljima ga savetujem.