Tadićev novogodišnji intervju: Neko je Zidan, neko Ronaldo, a ja - Krojf! Naježim se kad pomislim koliko Ajaksovih legendi hoda zemljom

Ako Dušana Tadića pitate kakvu 2018. ostavlja iza sebe, budite sigurni da će vam reći praktično sve najbolje. Igrao je u životnoj formi i odveo Srbiju na Mundijal, izborio se sa Sautemptonom za opstanak u Premijer ligi, bio među boljima u ne baš tako blistavom nastupu Orlova u Rusiji, zatim ostvario transfer karijere, obukao dres Ajaksa i pokazao da je suva klasa. 

Nikada Ajaks nije dao toliki novac u jednom prelaznom roku, kao za Dušana Tadića i Dejlija Blinda. Zajedno preko 27.000.000 evra, a gotovo 35.000.000 sa sve bonusima. Ali, isplatilo se. Tadić ne prestaje da oduševljava u opremi amsterdamskih Kopljanika, kojima je podario dominantnu polusezonu u Ligi šampiona i prolaz u osminu finala Lige šampiona gde ih čeka aktuelni šampion - madridski Real. Zbog čega je, logično, Tadić bio najinteresantniji holandskim novinarima, prava osoba da sumira godinu na izmaku. 

Tadić je intervju za Elf Voetbal otvorio uz kratko objašnjenje o razlozima zašto je napustio Sautempton i vratio se u Holandiju.
“Nisam morao da napuštam Englesku, ali Ajaks je Ajaks, jedan od najvećih klubova na svetu“, objašnjava srpski as.

Vratio je Tadić film na neke prošle dane, na vreme kada je u svojoj Bačkoj Topoli igrao fudbal sa društvom po sistemu – četiri kamena, lopta i uživancija.

“Uvek smo igrali fudbal u istoj grupi, nas desetorica. Igrali smo u dve pobede, a ko pobedi, može da ostane na terenu i čeka sledećeg protivnika. Sećam se da smo se uvek pretvarali da smo igrači koje smo tada voleli. Jedan drug bi bio Zidan, drugi Ronaldo, a ja sam uvek bio Johan Krojf. On mi je bo idol, iako ga nikada nisam gledao uživo kako igra. Ipak sam rođen 1988. godine“.

Otkiva da je Ajaks u njegovo vreme bio izuzetno popularan klub u Srbiji, ne samo zbog Johana Krojfa i Velibora Vasovića.
“Toliko velikih igrača Ajaksa je hodalo zemljom, naježim se svaki put kada pomislim na to. Znate, igrači Ajaksa i oni iz Srbije imaju slične kvalitete. Imaju svoj ponos, a opet su malo arogantni. Uzmite Marka Pantelića, koji je igrao u Ajaksu nekoliko godina. Dobar čovek, a znao je kako da usreći navijače“.

Kada je stigao Ajaksov poziv, Tadić je je sebi zacrtao nekoliko jasnih ciljeva.
“Da igram u Ligi šampiona, pre svega. Dosad sam igrao samo Ligu Evrope. Ovde sam neko vreme i shvatam koliki kvalitet ima Ajaks. I potencijal. Potencijal da osvoji Ligu šampiona, što mi je drugi cilj. A, treći? Da učinim mlade igrače boljim“.

Zato želi da igra Ligu šampiona redovno.
“To možete samo ako ste u ozbiljnom timu. Timu koji želi da osvaja sve i pruži navijačima zadovoljstvo. Koji ne samo da igra atraktivno, nego na rezutlat. A, kada je potrebno, moramo da znamo i da 'ubijemo' utakmicu, imamo dovoljno iskustva za tako nešto“.

Kada se govori o Tadićevoj ulozi u svlačionici, shvata se da je Srbin čovek s misijom. Uz njega među iskusnijim igračima su Huntelar, Blind i Šene, a Tadić veruje da bez njih ovaj tim ne bi mogao da funkcioniše.
“Iskusni igrači su potreba u ovakvim timovima. Ako imate sastav s mnogo mladih igrača, imaćete problem pre ili kasnije“.

Nameće se pitanje – zašto?
“Jer, mladi onda nemaju primer kojim treba da se vode. Ne znaju kako je to kada se upadne u jamu koju može da ti iskopa svet profesionalnog fudbala. To je najveći zadatak Dejlija, mene i ostalih – da pomognemo mladima da se razvijaju pravilno. Treba da budemo primer tim momcima svakog dana. Ne samo subotom ili nedeljom, nego uvek. Momci onda mogu da shvata da je fudbal mnogo više od kvaliteta. Moraš da vodiš potpuno drugačiji život od običnih ljudi. Inače, nećeš uspeti“.

Ušao je Tadić u detalje sportskog života...
“Moraš da jedeš redovno, kvalitetnu hranu, da odmaraš mnogo kako bi izvukao najbolje iz sebe. Da budeš bolji svakog dana. Trudim se da svakodnevno pričam s momcima, da im ukažem na život na terenu i van njega. Fudbal je priča za sebe. Mogu da vam pričam one najlepše priče, ali ako ne pokažeš na terenu da si najbolji, gubiš kredibilitet“.

Kaže Tadić da mu nije bilo lako kada je došao u Amsterdam, po završetku obaveza na Mundijalu. Nedostajalo mu je kondicije...
“Pomisli čovek da posle tri utakmice na Mundijalu treba da imaš makar neku kondiciju. Ali, onda odeš da odmoriš tri nedelje i sve se to izgubi. Iskreno, bio mi je potreban potpuni odmor posle teške sezone u Sautemptonu. Borili smo se praktično do poslednjeg kola, psihički je bilo dostga teško. Nismo smeli da napravimo grešku. U Engleskoj nemate zimsku pauzu, zato je to preživljavanje najboljih i najspremnijih. Po završetku sezone čekao me je Mundijal. Tamo sam se potrošio skroz psihički i fizički. Otišao sam u Srbiju kod mojih na nedelju dana, onda sam se izležavao na Halkidikiju. Ipak, morao sam brzo da se vratim u Amsterdam“.

Sezona je ubrzo počinjala, odnosno obaveze u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
“Između mog prvog treninga i utakmice protiv Šturma prošla su samo dva dana. Ali, dobro, profesionalac sam i znam koliko je bilo važno da obezbedimo Ligu šampiona. Hteo sam da pružim sve od sebe za tim. Video sam to kao svoju svetu obavezu. Za navijače, klub, saigrače i sebe“.

Tadić veruje da je na početku bio tek na 50 odsto snage.
“Uprkos svemu, telo mi je dobro reagovalo. Igrali smo dobar fudbal od početka, što mi je omogućilo da se lakše priviknem na novu sredinu. Uživao sam prvih nekoliko nedelja, osim u onom meču protiv Heraklesa, kada smo se obrukali. Od tada gledamo da dobijemo sve što možemo. Sa ovakvom grupom igrača težih ka tome da igraš na vrhunskom nivou u svakoj utakmici, iako vas čekaju utakmice na svaka tri – četiri dana“.

Veruje jedan od najboljih srpskih igrača da u dresu Ajaksa ne sme da bude opuštanja, niti da se diže ručna kočnica.
“Svi očekuju da pobeđujete stalno, da imate visoke brojke i igrate lepo. Zato smo uvek naoštreni maksimalno. U Premijer ligi nije bilo lakih utakmica, pa je tako svaka loša partija mogla skupo da te košta. Zato je u Engleskoj svaki meč bio kao rat“.

Podvukao je Tadić zanimljivu paralelu na račun pomenutog neuspeha protiv Heraklesa.
“U Srbiji se kaže: 'Ne morate da spuštate gaće zato što je pred vama Ajaks'. Dobro je da nam se to desilo na početku. Jednostavno, niko ne želi da se plaši zato što je nad rugoj strani Ajaks. Zato mi moramo da igramo bolje od njih“.

Siguran je srpski as da je pritisak na mladim igračima, poput Matijsa de Lihta i Frenkija de Jonga ogroman. Pogotovo jer se o njima piše i priča svakodnevno, kao i njihovim potencijalnim transferima u najveće klubove.
“I ja sam jednom bio mlad. S godinama naučiš da se nosiš s tim pritiskom i da se koncentrišeš isključivo na fudbal. Ponekad klinci ne shvataju da moraju da igraju, ne da se oslanjaju samo na talenat. Ali, kada si veliki talenat, onda malo ko može da te zaustavi u tim mlađim kategorijama. Ti klinci onda dođu u fudbal za muškarce, gde 90 odsto zavisi od tvoje želje, na terenu i van njega. Što se naših mladih igrača tiče, oni svi žele da rade i psihički su mnogo jaki“.

Foto: Reuters