ČETIRI GENERACIJE ŽIVE U LJUBAVI I SLOZI: Svekrva i snaja podelile poslove

ČETIRI generacije Simića u selu Krivaja kod Šapca, sve teške poslove rade rame uz rame, iako najstariji član domaćinstva - baka Kosana ima skoro 83 godine, a najmlađi, mala Jelena, tek šest. Odavno zaboravljeno zajedništvo i pravi domaćini nisu retkost na istorijskoj planini Cer, pa tako vredni Simići u svojim štalama hrane preko 30 bikova.

- Ustajemo u pola šest, bilo da je leto ili zima, nedelja ili praznik - spremno odgovara na naše prvo pitanje 58-godišnji Milan Simić, koji je još uvek okosnica ovog velikog gazdinstva. - Pre mene, na deset minuta, diže se supruga Kata. Odmah loži vatru i stavlja kafu. A dok se rasanimo pristižu iz druge sobe sin Đorđe i snaha Zora.

Kad se okonča taj prvi jutarnji dogovor, koji je kod Simića poprimio neku vrstu rituala, odmah se kreće u štale, svinjce i kokošinjce. Ili u školu, kako ko. Ali baš svaki Simić ima svoje zaduženje, a ovde se sve radi sa dobrom voljom i uz širok osmeh. Takvom utisku nije se mogla oteti ekipa "Novosti".

- Snaha mi je najvrednija i najbolja, ništa joj nije teško i ne znam šta bih bez nje - nastavlja Milan razgovor hvaleći mladu ženu, koja podseća na devojčicu, a već je podigla troje dece. - Zora mi je umesto ćerke. Ona nam je u kući i lekar i medicinska sestra, kad treba da se izmeri pritisak, kad se neko razboli. I da nas upita za zdravlje i da nas podseti da popijemo lekove.

PROČITAJTE JOŠ - Snajka s one strane međe

Na Ceru nije neobično da Zora, krhka i devojačkog izgleda, u vreme kada su muškarci u šumi, sama hrani onih tridesetak bikova s početka priče. A šumski poslovi traju celo leto jer ova planina nudi obilje drveta. U svom posedu pored oranica, imaju i prostrane šume, pa je prodaja ogreva značajan izvor prihoda.

- Bikovi mi nisu nikakav problem, a imamo i pedesetak svinja - priča usput Zora, dok postavlja tanjire da, po tradiciji, nahrani i putnike namernike (u njih se, naravno, računaju i novinari). - Samo kad su deca zdrava i kad smo svi na okupu. Oko kuhinje se stara svekrva, koja je pravi majstor. Pogledajte samo kakvu je lepinju umesila. Morate da probate.

Suprug Đorđe zadirkuje je kako je vredna zato što je Sipuljka (što znači da je rodom iz susednog, rivalskog sela Sipulje), ali u njenu zaštitu staju i svekar i svekrva. A mladi čovek, na našu opasku da je život žene na selu težak, šeretski dodaje: "Ma kakvi težak! Kad je videla mene lepotana, od svega je odustala i dotrčala u Krivaju."

PROČITAJTE JOŠ - Svekrve i snaje: Vole se na daljinu

Oko stola u dnevnoj sobi, gde ispod ikone pucketa peć, okupljaju se deca. Najstariji Aleksandar ide u peti razred i svira harmoniku. Kaže, vežba već četiri meseca, naučio je da svira nekoliko kola i namerava da prestigne starijeg rođaka. U Šabac na časove, redovno ga vozi deda Milan, koji sa ponosom ga gledajući, ne krije da mu je on najmiliji. I dodaje kao da se pomalo pravda: "Valjda zato što je stalno sa mnom... ne znam".

A stara Kosana, već odavno sa "ordenom" prabake, vodi brigu o živini. Iako deluje periferno, veoma je važno u kući sa troje dece imati svežeg pilećeg mesa i zdravih jaja. Kaže, ne zna šta bi drugo radila jer kuhinja je zauzeta, štale više za nju nisu pa se "zanima" pazeći na kokoške.

Da bi nahranili sva gladna grla stoke, Simići moraju da proizvedu kompletnu hranu. Seju oko 25 hektara pšenice, kukuruza, suncokreta, ječma, zobi, soje... Sve mašine su tu - čak tri traktora, priključne mašine, presa, a nedavno je nabavljena i stočna vaga. Namera im je da sagrade dodatni objekat i prošire tov na 50 grla.

VIŠE REDA U OTKUPU

MILAN Simić kaže da je tov bikova unosan posao, a posebno od kada država daje subvencije od 15.000 dinara po grlu. Na ovih 30 to je skoro 4.000 evra, što je nečija godišnja plata. Međutim, on dodaje da je neophodno uvesti više reda u poslove oko otkupa stoke.

- Sve je lakše nego prodati bika. I hraniti i proizvesti za njega hranu. Ali kada dođe vreme za prodaju, to su muke tantalove. Nakupci pokušavaju da nas "zavrnu", a svaki dan više u štali košta nas i po nekoliko stotina evra.

SVAKOG DANA HLEB

SVAKOG dana kod Simića se jede friški hleb. Mesi ga Kata zato što niko iz porodice ne voli da jede onaj jučerašnji, a posebno to teško pada (pomalo razmaženom) sinu Đorđu. Recept Kata baš i ne odaje, nego samo kaže da "idu brašno, kvasac, mlaka voda i malo soli", a ostalo je stvar domaćičkog iskustva. Ali ako je suditi po njenoj lepinji, koju je poslužila čim je izvadila iz rerne, mogla bi se takmičiti i sa elitnim kuvarima.