KAKO SAM POBEDIO OPAKU BOLEST Ispovest ministra Gorana Kneževića: Ponovo sam učio da hodam
"Nisam dobijao informacije od svog tela, a i ako se nešto neobično događalo, nisam obraćao pažnju na to. Nažalost, tek kada se suočite sa tim, onda počente da prepoznajete simptome poput gubitka ravnoteže, nesinhronizovanih pokreta, težeg izgovaranja reči, prekomernog znojenja... Sve ono što inače pripisujete umoru", kaže ministar privrede Goran Knežević u svojoj ipsovest kako je pobedio tešku bolest.
Komentara 0
Njemu je dijagnostikovan limfom centralnog nervnog sistema, a kako je rekao za Kurir, banalan je bio i razlog da uopšte poseti lekara.
Početkom 2018. godine počelo je njegova borba za život - hemoterapije i zračenje osam tokom meseci, bio je vezan za krevet, ništa nije mogao da radi sam. Bilo je i momenata kada je ponovo učio da hoda. Prva godina je, kaže, bila najkritičnija, kontrola je u januaru, ali on je optimista.
Kako je saznao najgoru vest
- Na rekreaciji saigrači su me bukvalno oterali sa meča kod lekara jer sam katastrofalno igrao. Tako sam u 19 sati posle rekreacije potpuno zdrav otišao na pregled, uveren da samo imam loš dan, a u 23 sata supruga je uplakana izašla iz ordinacije gde sam snimio glavu i kao grom iz vedra neba stigla je dijagnoza koja kaže da sam smrtno ugrožen. Sutradan, na detaljnom pregledu u Novom Sadu, potvrđena mi je dijagnoza limfom centralnog nervnog sistema - kaže Knežević i priznaje da uopšte nije bio svestan težine vesti koju su mu saopštili lekari.
- Uvek mislite da se to događa drugim ljudima i sećam se da se porodica čudila jer sam prvih nekoliko dana spavao kao beba, dok su svi oko mene bili sluđeni i uznemireni - navodi on.
Kako kaže, ogromnu zahvalnost duguje porodici koja je bila uz njega sve vreme, pre svega supruga Sanda koja je više mesci provela uz mene spavajući u fotelji, negujući me i pomažući mi i u običnim stvarima koje nisam mogao da obravljam sam. U jednom trenutku ponovo sam učio da hodam. Bolnički hodnik dugačak 15 metara bio je u to vreme pravi izazov za mene, pa i danas dobro pamtim osećaj zadovoljstva kada sam uspeo da ga pređem dva puta - kaže Knežević.
Odlučio da pobedi
Teško mu je da izdvoji šta mu je najteže padalo nakon što mu je otkrivena bolest.
- Teško je izdvojiti najteže, sve je bilo dosta naporno. Bio sam vezan za krevet i zavisan od drugih. Kada se to desi čoveku, ostaje samo ona gola borba za životi ja sam se u tu bitku upustio. Imao sam toliko razloga da ne posustanem, najpre zbog drugih ljudi, imam decu, unuče, prijatelje i ako je život želeo da me stavi na taj test, odlučio sam da se borim i pobedim, nije da mi je bio prvi put - priča Knežević.
Dodaje da narednu kontrolu ima u januaru:
- S obzirom na to da je fimfom opaka bolest koju nije lako eliminsati, nakritičnija je prva godina, ali sam optimista.
Samo da ponovo pobedim u tenisu
Dane, kako kaže, provodi aktivno, baveći se fizičkom aktivnošću.
- Veoma sam aktivan redovno se bavim fizičkom aktivnošću i sve se vraća na svoje mesto. Ono što mi najviše nedostaje je da povratim kondiciju kako bih svoje prijatelje mogao opet da pobeđujem u tenisu, ali i na tome radim - kaže Knežević.