Roman prvenac Željka Jovanovića: Da li smo sami krivi za to što se desilo?
Pitanje kojim se u romanu bavim, koje se odnosi na naše generacije, jeste da li smo krivi što nam se desilo ono što nam se desilo ili smo mi to hteli tako - kaže Željko Jovanović.
Komentara 0
Njegova knjiga „Smrt nepoznatog saksofoniste“ („Prometej“) promovisana je prošle nedelje. U izjavi za „Blic“ o ovom svom delu Jovanović, koji je profesionalno vezan pre svega za dramaturgiju i pozorište, između ostalog kaže:
- Vremenski, radnja romana se dešava osamdesetih i kasnih devedesetih godina 20. veka i prati sudbinu jedne genracije, naše, dakle pedesetogodišnjaka, kroz priču o glavnom junaku koji se zove Z. i na životni put kreće iz malog mesta u kome se ski staza završava u centru grada. Nije reč o autobiografskoj priči. Hteo sam da priča počne tako zato što je opšta za mnoge došljake koji pokušavaju da osvoje Beograd, u to vreme, osamdesetih kad je Beograd otvoren grad u kome je bilo moguće sresti Petru Keli iz Zelenih Nemačke ili Šeksa koji je pobegao iz Zagreba. To je onaj vajmarski Beograd. Moj junak se potom seli u Pariz, ne beži od krize već je u Parizu zbog toga što mladi u to vreme odlaze da vide svet. Tamo se zaljubljuje, međutim s početkom krize, kad reka ljudi ide prema zapadu, Z. se vraće u svoje rodno mesto, gonjen duhovima prošlosti.
Osnovna metafora romana zasnovana je „na pitanju prava na osvetu“, tačnije na Šekpirovom pozivu koji će duh Hamletovog oca reći sinu: „Kada saznaš istinu, moraš se osvetiti“.
- Moj junak sve vreme beži od sebe i jednog događaja kada je možda mogao da spasi jednog mladića (sakofonistu) koji ga je uvredio a on je okrenuo glavu. Možda se osvetio ne želeći da pomogne. Je li imao prava na to i da li je time saučesnik ili vinovnik? Pitanje koje se u prenesenom smislu postavlja na širem planu jeste ono koje postavljam našoj generaciji: Da li smo krivi što nam se desilo ono što nam se desilo ili smo mi to hteli tako?
A o romanu „Smrt nepoznatog saksofoniste“ književni kritičari između ostalog napominju da „kada se Pariz zameni Beogradom i neimenovanim mestom Z-ovog detinjstva, zaplovićemo stazama tranzicije i (ne)sigurnosti koje donose poznato okruženje narušeno promenama i dekadencijom spremnom da zahvati i proguta sve koji joj se nađu na putu“. „Uz zvuke saksofona, Z. će se sa prijateljima skloniti u mesto svog detinjstva dok zlo tutnji svuda oko njih i budi strepnju i savest kojoj ne smemo pogledati u oči. Ovo je priča o čoveku i njegovom svetu, koji zajedno sa njim ruši individualnost i nameće uloge, nenadane i nepoznate, ali istovremeno i neminovne.“