HAARP ili početak vrlog novog sveta

Ceo tok društveno-političkog života će zadavati elita, koja biračkom telu sugeriše željena gledišta putem primene neviđenih tehničkih pronalazaka.

Bžežinjski kaže: „Ne vodeći računa o ograničenjima koje nameću tradicionalne liberalne vrednosti, ova elita će bez oklevanja za dostizanje svojih političkih ciljeva koristiti novine savremene tehnike, utičući na ponašanje ljudi i držeći društvo pod striktnom kontrolom. Zatim će tehnički faktori sa svoje strane početi da potpomažu situaciju koja ih je prouzrokovala“.

NJegove prognoze su kasnije potvrđene, kao što se i moglo očekivati. Danas „elita“ raspolaže značajnim instrumentarijem najnovijih vodećih dostignuća, a iskušenje da se njime posluži stalno raste. Već je formulisana politika koja odobrava njihovu primenu. Nalazimo se na pragu „vrlog novog sveta“.

Ideje Bžežinjskog, proročanske su u pogledu savremenog stanja stvari u svetu. On je predskazao put kojim je krenulo naše društvo. Ova predskazanja, argumentovana i više nego realna, svedoče o pojavi potpuno drugačijeg i mnogo manje privlačnog svetskog poretka. Predstava o nauci kao čekiću u rukama političara realno postoji i to se ne sme ignorisati. Vlada mora imati u vidu promenu prioriteta kod primene novih tehničkih dostignuća.

Sveže naučne priče, koje Pentagon priča – to je „revolucija u vojnoj sferi“. U opštim crtama, ideja je sledeća: iste one tehnologije koje su izmenile američku industriju – mogu sa istim uspehom da utiču na američki način ratovanja.

Ideja „revolucije u vojnoj sferi“ prvi put se pojavila u dokumentu koji je izdao Vojni koledž Armije SAD u julu 1994. godine, „Revolucija u vojnoj sferi“. U njemu je navedeno da vođenje „sukoba manjih razmera nego što je klasični rat“ (likvidacija terorističkih formacija, suzbijanje nemira ili borba protiv trgovine drogom), zahteva da se stvori drugačije oružje, a takođe i novi načini delovanja na odnos društva prema postupcima Vojske. Tvrdi se da Vlada nema prava da pusti u javnom mnjenju da proces smene paradigmi teče stihijski, već ga treba formirati sa usmerenjem ka cilju. To jest, sistem vrednosti američkog društva se može postepeno izmeniti. Zahvaljujući tome će se u stvarnosti bezbolno uvesti novo oružje, čije bi stvaranje danas izazvalo protest kod većine Amerikanaca.

Evo šta predlažu autori:

„Strogo govoreći, metod pretpostavlja permanentne, temeljne i vrlo brze promene. Osnovna pretpostavka svake revolucije u vojnoj sferi je jednostavna: tokom istorije, vojna sfera se razvijala evolucionim putem. Ali, s vremena na vreme, nove ideje i pronalasci dovodili su do stvaranja novatorskih oružja ili taktike. Ovo nije samo uticalo na funkcije i metode zadataka koje su izvršavale oružane snage, nego je često menjalo geopolitički balans u korist onoga ko je prvi uvodio novi način ratovanja“.

U dokumentu pod nazivom „Revolucija u vojnoj sferi“ govori se o „sukobima“, čije inicijatore pokreće „marksistička ideologija“. Ali, ova definicija potpuno isto može da se primeni, na primer, na događaje na Filipinima ili na „narodne revolucije“ u Istočnoj Evropi krajem 80-ih godina. Tvorci dokumenta tvrde da postoji razlika između ustanka „na idejnoj“ i „pragmatičnoj“ osnovi. Ali, razgraničenje nije dato jasno. Podrazumeva se da ovakve vrste „nemira“ predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost i da se protiv njih treba boriti. Moguće je da je to tako. Ali, ko će valjano da razlikuje „idejno“ od „pragmatičnog“?

Armijski stručnjaci govore o stvaranju zastrašujućih tehnologija, čija primena je u suprotnosti sa svim onim vrednostima u čiju postojanost veruju Amerikanci – pretpostavka nevinosti, pravo na opoziciju prema vladi, pravo na slobodu govora i slobodu kretanja po svetu. U jednoj tački dokumenta, razmatra se potreba primene tehnologije za praćenje američkih građana na putu van granica Sjedinjenih Država.

„Iako nova, automatizovana sredstva proizvodnje i informacione tehnologije mogu da obezbede intenzivniju komercijalnu aktivnost, istovremeno smanjujući broj ljudstva u opasnim regionima, ti američki građani će se van granica u većem stepenu izolovani i rasuti. Sve će to dovesti do značajnih teškoća pri obavljanju operacija evakuacije neborbenog ljudstva: biće otežano traženje i obaveštavanje lica koja treba evakuisati, definisanje bezbednih maršruta, a same evakuacione operacije su skopčane sa određenim rizikom. Tehnika će omogućiti da se reši većina ovih problema. U najskorijoj budućnosti, svaki Amerikanac koji kreće u opasni region na Zemljinoj kugli biće opremljen elektronskim lokatorom, radi određivanja mesta gde se nalazi. Uređaj se zasniva na tehnologijama koje su korišćene pri stvaranju elektronske narukvice koja se koristi za praćenje kretanja prestupnika ili lica koja su oslobođena uz potpis da neće napuštati mesto boravka. Lokator će stalno obaveštavati centralnu bazu podataka o položaju osobe koja ga nosi. Sa razvojem tehnologije, uređaj će moći da se implantira direktno pod kožu za stalno tj. za ceo život nosioca. NJegovo aktiviranje će se vršiti automatski kod svakoga ko odlazi sa teritorije SAD (na primer, kada prolazi kroz sigurnosni sistem na aerodromu), ili kod onih ljudi čiji je lokator primio signal za hitnu evakuaciju, koji se prenosi u rejon gde se odvija oružani sukob. Implantacija može da spreči uklanjanje uređaja (izuzev slučajeva kada teroristi odluče da uklone deo tela taoca, zajedno sa implantiranim predajnikom). On takođe može postati varijanta sistema za identifikaciju „svoj-tuđ-neutralan“, ukoliko američke oružane snage budu opremljene odgovarajućim uređajima za proveru i potvrđivanje.“

Izgleda da će takve implantate najpre dobiti Vojska, samim tim utirući put za ostale građane. Biće im rečeno da će ti uređaji pomoći da budu pronađeni, ako budu zarobljeni. Da li će pripadnici Vojske imati nešto protiv? Da li naši branioci shvataju da takve radnje predstavljaju kršenje prava garantovanih Ustavom, istim onim za koji su se zaklinjali da će ga štititi?

Druga predstavljena tehnologija je u stvari nov metod za sprečavanje aktivnosti koju Vlada oceni kao nelegalnu. Po pravilu, većina nas pristaje na izvesnu povredu svojih prava, ako se stvar tiče bezbednosti. Ali, mere koje su u ovom slučaju predlažu ne bi se mogle nazvati drugačije nego krajnje. Šta će se dogoditi ako vlasti počnu da se neograničeno mešaju u sferu privatnog života? Da li će sačuvati poverenje stanovništva? Vojna komanda unapred zna odgovor – „NE“! Zato ta komanda smatra da ljude može da natera da svoje stavove zamene suprotnim – samo „serija važnih događaja“. To pretpostavlja promenu u društvenom sistemu, koje će izazvati pojavu „revoluciju u vojnoj sferi“. Pripremila je izmišljeni scenario koji se zasniva na navedenim pretpostavkama, a čije realizovanje može da stvori iluziju potrebe za takvom kontrolom. Predviđa sistem mera na smanjenju negativne reakcije kod stanovništva na povećan stepen nadzora i kontrole, kao i primenu novih tehnologija u toj oblasti. Sve će se to postići na fonu sistematskih manipulacija činjenicama i širenja dezinformacija od strane Vlade. Nije isključeno da su takvi planovi već spremni za realizaciju.

U drugom delu dokumenta, težište je na načinima manipulacije sistemom političkih uverenja i moralnih vrednosti koji je opšteprihvaćen u društvu. Takve mogućnosti upravo i predstavljaju glavnu srž „revolucije u vojnoj sferi“.

„Značajan progres u oblasti sredstava za prikupljanje i sintezu obaveštajnih podataka je glavni sastavni element nadolazeće „revolucije“. Predložene metode informacionog rata mogu se efikasno primeniti za ciljano upravljanje emocionalnim stanjem društva, njegovim ponašanjem i načinom razmišljanja“.

U celini, ovaj tekst ostavlja čitaoce u nedoumici: ako tako otvoren materijal Vojska daje na sveopštu upotrebu, šta se može kriti iza „sivog budžeta“ od mnogo milijardi. Ako pažljivo ispitamo materijale vezane za projekat „HAARP“, videćemo: Armija, lobi naoružanja i Aljaski univerzitet – svi se oni trude da dezinformišu javnost i demokratski izabrane vlasti. Tvorci sistema „HAARP“, među kojima ima stručnjaka u oblasti biologije, fiziologije i čovekove okoline, ne zasnivaju svoje delovanje na dovoljnom istraživanju. Predstavljajući potencijalnu opasnost, projekat mora biti dugotrajno i skrupulozno ispitan od strane nezavisnih eksperata u oblasti biologije i atmosferskih pojava. U svetlu ovakve situacije, ove ljude je teško nazvati drugačije nego „eksponenti interesa celog sveta“.

Postoji verovatnoća da geofizičari Aljaskog univerziteta ne poseduju potrebna znanja koja bi bila dovoljna da se u potpunosti uvidi stepen mogućeg rizika. Ne zato što su oni teške, usijane glave, već zato što se ne zna koliko su upoznati sa mogućim opasnostima po čovekovu okolinu i biosferu.

Da li će „HAARP“ postati početak „vrlog novog sveta“? Vreme je da se razmisli o tome da se promeni pravac u kome dozvoljavamo Vladi da se kreće. Jer, ona se pretvara više u ugnjetača nego u slugu naroda. Naš sistem demokratije je stvoren da bi služio i pomagao životu, slobodi i težnji ka sreći. Nije valjda da su te vrednosti mrtve? Mi ne mislimo tako! Ali, ipak ostajemo pri stavu da je vreme da se ustane iz naše vlastite apatije i napravi korak ka usavršavanju sveta koji nas okružuje.

Misterija na Aljasci

„HAARP“ ili auroralna rezonantna fazirana antena je zajednički projekat snaga Ratnog vazduhoplovstva i Ratne mornarice Sjedinjenih Država, stacioniranih na Aljasci. Projekat predstavlja istraživački program izučavanja jonosfere u cilju stvaranja novih vrsta naoružanja.

„HAARP“ je napravljen radi delovanja na jonosferu – sloj atmosfere od 50 km nad zemljinom površinom. Ono se ostvaruje uz pomoć predajnika postavljenog na Zemlji, a koji predstavlja antenu sa faziranom rešetkom – veliko polje, načičkano antenama koje rade sinhronizovano. Energiju radio-talasa koje „HAARP“ emituje možemo koncentrisati i modulisati u okvirima koji su ranije bili nedostižni pomoću drugih uređaja, i sa neviđenom snagom, i sve to – zato da bi se upravljalo stanjem jonosfere.

Efikasna snaga zračenja uređaja u prvoj fazi projekta iznosi oko 1 milijarde vati. Ona će se koristiti za „tomografiju Zemljine kore“ (tj. sondiranje geoloških formacija radi otkrivanja podzemnih kompleksa ili naslaga ruda), radio vezu sa podmornicama, delovanje na komunikacije verovatnog protivnika, stvaranje veštačkih segmenata plazme (plazmoida) u jonosferi, upravljanje klimom i za prenos elektroenergije u razne regione planete. Takođe, uređaj može biti korišćen kao radar za detekciju cilja iza optičkog horizonta i kao protivsatelitsko oružje.

„Naučnoistraživačke ustanove na Aljasci dobile su milione dolara za to da obuzdaju snagu polarne svetlosti – toka električne energije u nebesima Krajnjeg Severa…, ali nije direktno pomenut primalac – Univerzitet u Ferbanksu – Aljaska. (Citat iz članka Tima Vajnera, Univerziteti vršljaju po širokim džepovima Kongresa, „Enkoridž dejli njuz“, 24. avgust 1999. godine). U ranim fazama projekta „HAARP“, navedeni zadatak – „obuzdavanje energije polarne svetlosti“ u vojne svrhe, izazivao je sumnju i zbrku. I ovde je istina da su resursi Univerziteta korišćeni za vojne eksperimente radi stvaranja usavršenih sistema naoružanja. I opet je javnost lišena bilo kakve informacije u vezi tog problema i mogućnosti da o tome diskutuje.

O knjizi

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu objavio je studiju američkih autora Nikolasa Begiča i DŽin Mening pod naslovom „Ovu harfu ne sviraju anđeli – napredak u Teslinoj tehnologiji“ (urednik srpskog izdanja Vladimir Davidović). Ova knjiga predstavlja glas liberalno-demokratske javnosti zabrinute zbog sve netransparentnije upotrebe visokih tehnologija (inspirisanih dobrim delom i naučnim delom Nikole Tesle) od strane vojnoobaveštajnih lobija. Autori se pitaju šta će ostati od tradicionalnih vrednosti slobodnog sveta ako se nastave ovakvi oblici beskrupuloznih manipulacija i, možda još dramatičnije, šta se može desiti sa čovečanstvom i planetom ako vojnoekspertski poduhvati izmaknu svakoj kontroli.

U dogovoru sa izdavačem Danas donosi odlomak iz ove knjige. Izbor i oprema redakcijski