Politiko: Ovo je kraj Evrope kakvu poznajemo, i OSEĆAJ JE DOBAR
Bila je ovo paklena nedelja u Evropi - Pariz je goreo, Bregzit se pretvorio u psiho-dramu, a autokratija se vraća, navodi "Politiko" u teksu "Ovo je kraj Evrope kakvu poznajemo (osećaj je dobar)".
Komentara 0
Iako je i "Vol strit žurnal" posvetio tekst stanju u Evropi, koji je za poentu imao da je Evropa u nevolji, "Politiko" navodi da je Evropa "užasnu godinu" preživela manje-više netaknuta.
Uzimajući u obzir pregršt nevolja u Evropi, gradjanstvo je iznenadjujuće optimistično, a ankete ukazuju da je oni podržavaju najviše u periodu ove generacije, dok je evro na rekordno visokom nivou.
U vreme kada teroristi divljaju, Italija "mućka" sa budžetom a Viktor Orban postaje centralnoevropski Musolini, zaista je primamljivo da za se za sve okrivi EU, navodi list.
Evropi nedostaje pravo vođstvo i vizija, ona je kao "film bez zapleta", navodi "Politiko". Međutim, kako se još jedna užasna godina bliži kraju, teško je poreći da je Evropa još jednom preživela, manje-više netaknuta.
Paradoks Evrope je taj da kad god izgleda da je na pragu katatstrofe, njoj sudnji dan ipak ne dođe (osim naravno, 1939, 1914, 1805. godine itd, ali ti događaji su prethodili stvaranju Evropske unije").
Koliko god se Evropa suočavala sa brojnim problemima, njeni državljani je ipak podržavaju. Javna podrška EU je najviša u poslednjih nekoliko godina, a podrška evru je dostigla rekordne nivoe.
Širom kontinenta (uz neke izuzetke) vozovi idu na vreme, zdravstveno osiguranje i obrazovanje su dostupni svima, pravosudni sistemi su fer, a gradovi bezbedni.
Ekonomija EU, iako pokazuje znake usporavanja, i dalje raste. Nezaposlenost u EU, iako je i dalje veliki problem u nekim zemljama, pala je na najniži nivo od 2000. godine.
U vreme kada se čini da je slobodna trgovina pod opsadom, EU je zaključila dva značajna trgovinska sporazuma - sa Kanadom i Japanom.
Čini se dakle da ipak sve uglavnom u EU radi, pa su čak i mnogi populisti odustali od toga da pokušaju da je napuste.
Iako je lako da se mediji okrive za lošu reputaciju EU, pravi krivci se mogu naći među njenim političkim liderima.
Kada je evro bio u krizi, političari su to koristili kao pretnju po čitav kontinent.
- Ako evro padne, onda će i Evropa pasti - upozoravala je nemačka kancelarka Angela Merkel 2010. godine dok je pokušavala da privuče podršku za njene oštre mere štednje.
- Evropa mora da se menja ili rizikuje da umre - Pjer Moskovisi, evropski komesar za ekonomiju je rekao 2016. godine.
- Projekat (EU) je u smrtnoj opasnosti - izjavio je Ginter Etinger, evropski komesar za budžet i ljudske resurse u septembru dok je tražio podršku za njegov nacrt budžeta.
Postoji opasnost da će se ova njihova predviđanja ipak ostvariti. Ne prođe nijedna nedelja bez nekog velikog izazova za budućnost Evrope.
Merkelina nedavna odluka da siđe sa čela njene stranke dovela je do novih dramatičnih predskazanja. "Gardijan" je upozorio da njen skori odlazak ne predstavlja samo značajan izazov za EU, već i da bi on mogao da ima "kobne posledice". List je naveo da se radi možda i o najvećem izazovu za Evropu još od 1930-ih godina.
Poslednja u nizu drama za EU jesu francuski "žuti prsluci" i njihovi protesti. Neki se brinu povratka giljotine i revolucije koja bi mogla da zahvati Evropu. Drugi, pre svih Nemci, uznemireni su odgovorom francuskog lidera Emanuela Makrona, posebno njegovom odlukom da većom potrošnjom novca odobrovolji demonstrante - kao da bi se čitav kontinent urušio, ako bi Francuska (i Italija) prekoračile ciljni budžetski deficit EU od tri odsto.
U međuvremenu, evropski liberali se okupljaju da spasu francuskog predsednika. Za neke on je "novi evro".
- Ako Makron padne i Evropa će pasti - rekao je Henrik Enderlajn, istaknuti nemački akademik u kolumni za "Der Špigel".
Ukoliko nas je protekla decenija stalnih kriza ičemu naučila, to je da šta god da se sledeće desi, Evropska propast je najmanje moguća.
Međutim, jasno je da će ona biti drugačija. Sa sve starijom populacijom i glomaznom birokratijom, EU možda neće postati sledeći svetski ekonomnski motor. Na globalnoj sceni Evropa neće biti ta koja uspostavlja trendove. Ali njeni građani će nastaviti da je podržavaju, iz straha od toga šta može da se desi ako nje više ne bude.