KOMENTAR: Vučićev Nikoljdan i Federikino kmečanje

EVO nam možda i poslednje prilike da niz Ist River bacimo farsične briselske pregovore i pitanje Kosova vratimo pod okrilje Ujedinjenih nacija. To više nije stvar strateškog opredeljenja, politike jednog čoveka ili vlade, to je dug zdravom razumu i nasušnoj potrebi da se uhvatimo možda za jedinu slamku, koju su nam iz ruku 2010. olako izbili Boris Tadić i Vuk Jeremić.

Gde smo to došli za ovih osam godina otkako o pupku naše države odlučuju jalove birokrate iz Brisela? Mogu li više biti kredibilni posrednici, oni koji 2.070 dana žmure na to što Albanci ne formiraju Zajednicu srpskih opština?

Pročitajte još - Vučić: Moramo da budemo krivi da bi neko opravdao svoju pogrešnu politiku; SAD podržavaju Prištinu: Sve je u skladu sa Rezolucijom 1244 (VIDEO)

Zarezuje li iko više Federiku Mogerini, koja uzalud kmeči i preklinje Ramuša Haradinaja da ukine sulude takse? Da li su ti kompromitovani i robotizovani činovnici zaslužili da im Srbija posle svega pokloni jedan jedini sekund?

Svi oni zajedno ne vrede ni pola kašike slavskoga žita i samo frenetična želja za dogovorom, mirom, i otklanjanjem svake buduće krivice sa Srbije, vuku predsednika Aleksandra Vučića da danas, na svoje krsno ime, sedne za sto sa tim političkim olupinama. Nadajmo se - nikada više.

I on sam je u svom odlučnom govoru u Savetu bezbednosti pozvao UN da se više uključe u dijalog. I to je veliki iskorak. I manje je bitno kako će to tehnički izgledati, da li će pod plavom zastavom biti nekakvog "Dejtona 2" i slično. Od presudne važnosti je da u ciljnu ravninu posle ovog mučnog maratona ne uđemo vezanih nogu i sa pogubim mentorstvom Brisela na strani Prištine.

Zato je bitno u finišu kao arbitre uključiti i Rusiju i Kinu, koje su u ponedeljak uveče jasno pokazale da ne pristaju na silovanje Srbije i međunarodnog prava. Oni nam, to je već provereno, startnim pištoljem neće pucati u kolena kao "neutralna" EU.