Ujguri internirani u logore u Kini šiju sportsku odeću za američko tržište(FOTO)

Pripadnici etničkih manjina internirani u logore u Kini šiju odeću koja na kraju završi na američkim univerzitetima i u sportskim timovima, piše danas AP.Iza bodljikave žice, više stotina kamera pokriva kompleks od više od 30 spavaonica, škola, skladišta i radionica na kineskom dalekom zapadu. Više desetina naoružanih vojnika i policijskih pasa čuvaju stražu na ulazu u kamp.

Takvih logora je sve više u regionu Sinđijang, gde je prema nekim procenama zatvoreno oko milion muslimana. Oni su prisiljeni da se odreknu jezika i vere i podvrgnuti su političkoj indoktrinaciji.

Kineske vlasti prisiljavaju internirane da rade i u prehrambenoj industriji. Neki od njih rade u radionicama u okviru logora a neki, po puštanju iz kampa, u privatnim fabrikama koje subvencioniše država.

AP je pratio nedavnu redovnu isporuku robe iz jedne fabrike u kojoj internirani šiju odeću za kompaniju sportske opreme Badžer, sa sedištem u američkoj državi Severnoj Karolini.

Ove isporuke su dokaz da je teško zaustaviti da proizvodi dobijeni prisilnim radom završe u globalnom lancu trgovine, iako je uvoz takve robe ilegalan u SAD.

Generalni direktor Badžera Džon Anton rekao je da će kompanija, dok traje istraga, nabavljati sportsku odeću sa drugih mesta.

Kineske vlasti tvrde da u kampovima, koje oni nazivaju centrima za obuku, Ujguri i drugi pripadnici uglavnom muslimanskih manjinskih zajednica dobijaju obuku s ciljem da se manjine uključe u "moderan civilizovan svet" i iskoreni siromaštvo u Sinđijangu.

Vlasti navode da svi zaposleni u centrima imaju potpisane ugovore za dobijanje stručne obuke.

Odeljenje za propagandu regiona Sinđijang nije komentarisalo pisanja AP-a, a ministarstvo spoljnih poslova je optužilo strane medije za neistinite izveštaje o centrima za obuku.

Ujguri su turkijski narod koji većinski živi u Kini. Ova zajednica muslimanske veroispovesti tvrdi da je u Kini izložena represiji. U više navrata optuživani su za terorističke napade.

U oblasti Sinđijang godinama tinja međunacionalna napetost, a bila je poprište nemira 2009. kada je poginulo gotovo 200 ljudi.