Žalbeno veće Mehanizma juče je odbacilo sve argumente tužilaštva iz žalbe protiv prvostepene odluke da u Srbiji bude suđeno zvaničnicima Srpske radikalne strane (SRS) Jojiću i Radeti, optuženim za nepoštovanje suda.
U današnjoj izjavi Beti, predstavnica Mehanizma Helena Eglston (Eggleston) naznačila je, međutim, da žalbeno veće nije zvanično donelo odluku o ustupanju procesa Srbiji, iako "nije utvrdilo greške" u prvostepenoj odluci sudije Ajdina Akaja (Aydin Akay) kojom je suđenje povereno srpskim sudovima.
"Žalbeno veće je zaključilo da je primereno da se to pitanje vrati sudiji pojedincu kako bi razmotrio jedno novo pitanje u vezi s mogućnošću svedoka da svedoče u Srbiji i o odgovarajućim zaštitnim merama, a kako bi se utvrdilo da li je u interesu pravde da se ovaj predmet prosledi Srbiji radi suđenja", objasnila je predstavnica haškog Mehanizma.
Po njenim rečima, sudija bi trebalo da razmotri podneske tužiteljke Dijane Elis (Diana Ellis) i vlasti Srbije o tom pitanju, pre donošenja konačne odluke.
Tužiteljka Elis je u žalbi tvrdila da svedoci neće biti voljni da svedoče ako Jojiću i Radeti bude suđeno u Srbiji zato što "svedoci ne veruju vlastima Srbije i plaše se moći i uticaja optuženih u Srbiji".
Žalbeno veće je, međutim, utvrdilo da tužiteljka nije to pitanje pokrenula pred prvostepenim sudijom i da "nije iznela nikakve dokaze koji bi potkrepili njenu tvrdnju".
Ipak, s obzirom na važnost ovog pitanja, žalbeno veće je naložilo sudiji pojedincu da ga razmotri pre nego što donese konačnu odluku da li će proces ustupiti Srbiji.
Budući da turski sudija Akaj više nije u haškom Mehanizmu, uskoro će biti određen drugi sudija koji će razmotriti argumente strana o svedocima i doneti odluku.
Apelaciono veće odbacilo je juče tvrdnju Elisove da srpske vlasti nisu voljne da sude Jojiću i Radeti i da ustupanje procesa nije u interesu pravde.
Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Nalog za hapšenje radikala, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.
S proleća 2016. godine, Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je, međutim, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.
Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice".
Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Po zatvaranju Tribunala, na kraju 2017, predmet protiv Jojića i Radete preuzeo je Mehanizam.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR