"Najveći problem je nedostatak obrazovanja i obrazovnih prilika, kao i diskriminacija, odnosno negativni stavovi i predrasude prema Romima koji postoje i u javnom i u privatnom sektoru, ali više u javnom", rekao je Tulumović na konferenciji Inovativni pristupi zapošljavanju Roma.
Na konferenciji koju organizuju Savet za regionalnu saradnju (RCC) i Fond za obrazovanje Roma (REF), Tulumović je kazao da se u strategijama zemalja regiona za Rome kao prepreke zapošljavanju navode i nedostatak veština, teška ekonomska i socijalna situacija Roma, nedostatak koordinacije među institucijama, kao i nedostatak Roma zaposlenih u javnim, naročito prosvetnim ustanovama.
Tulumović je dodao da sve zemlje regiona proširenja EU – Zapadni Balkan i Turska, treba da izdvajaju više novca za mere aktivnog zapošljavanja Roma, ali i da urade ozbiljna istraživanja o efektima mera na romsku populaciju.
Kao moguće mere zapošljavanja Roma, Tulumović je naveo jačanje kapaciteta biroa za zapošljavanje i sistema srednjeg stručnog obrazovanja, zatim borbu protiv diskriminacije, integrisanje Roma na tržište rada putem prekvalifikacija, kao i pospešivanje razvoja romskog preduzetništva i zapošljavanje nacionalnih manjina u javnim službama.
On je rekao da "puno tih mera nije primenjeno" i da se ne bave na dugoročan način zapošljavanjem Roma.
Ukazao je da treba raditi na boljem prikupljanju informacija o zapošljavanju Roma, da treba uvesti kvote za njihovo zapošljavanje u javnim ustanovama, da fokus treba da bude na direktnom zapošljavanju, a ne preko javnih službi i da je potrebno zaposliti Rome u službe za zapošljavanje, ali za stalno, a ne privremeno.
Profesor Vilijam Bartlet, koji je za današnju konferenciju izradio izveštaj o politikama zapošljavanja u regionu, rekao je da gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana izdvajaju na mere aktivnog zapošljavanja manje od 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok takozvane stare članice EU troše u tu svrhu oko jedan odsto BDP-a.
"Na finansiranje aktivnih mera zapošljavanja u 'starim' članicama EU izdvaja se oko jedan odsto BDP-a, dok sve zemlje regiona troše manje od 0,2 odsto, osim Crne Gore koja izdvaja 0,4 odsto", kazao je Bartlet.
Među zemljama regiona, naveo je Bartlet, moguće je napraviti podelu prema tome kako one raspoređuju novac na mere zapošljavanja – na obuku, podsticaje za zapošljavanje (subvencije), direktno stvaranje radnih mesta i na podsticaje za pokretanje sopstvenog biznisa (startape).
"Utrošak na mere aktivnog zapošljavanja uravnotežen je u Srbiji, Makedoniji, i Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je neuravnotežen na Kosovu, u Albaniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj", rekao je Bartlet.
On je dodao da se u Srbiji malo troši na usluge savetovanja ljudi kako da dođu do posla, ali i da ta zemlja "odskače od drugih" u regionu po programima za lica sa invaliditetom.
"Albanija i Kosovo troše puno na obuku, Bosna i Hercegovina i Crna Gora podstiču startapove, dok Srbija i Makedonija naglasak stavljaju na zapošljavanje i podsticaje za startapove", naveo je Bartlet.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR