Studenti Heltu: Srbi na KiM kao pred Drugi svetski rat
Studenti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici poručili su danas ambasadoru Nemačke u Prištini Heltu da nisu imali nameru da svojim performansom ''Kosovošvic'' uvrede Nemačku, već da ukažu da se Srbi na Kosovu i Metohiji danas nalaze u sličnoj situaciji kao pred Drugi svetski rat.
Studenti su u otvorenom pismu Heltu, koji je osudio performans ''Kosovošvic'' i nazvao ga neprimerenim i odvratnim, naveli da ih je začudilo njegovo reagovanje i pitali ga da li ga je pogodilo što su studenti nosili bele trake na kojima je pisalo „Srbi“ ili zbog podsećanja sveta na moguću humanitarnu katastrofu i ponavljanje slika iz prošlosti.
- Smatramo da se nalazimo u sličnim prilikama kao pred Drugi svetski rat. Srbi su na KiM proganjani, ubijani, zatvarani, maltretirani, oduzimano im je pravo na slobodu kretanja, slobodu veroispovesti, smešteni su u geta i enklave'', naveli su studenti i nadovezali se pitanjem zašto ''slobodarska i demokratska Evropa'' ćuti na maltretiranje srpskog naroda od strane Albanaca - navode studenti..
Studenti su se i zapitali kako Helt, kao istoričar, može da napiše da mu je odvratan perfomans koji zahteva od Evrope, pa i njega lično, da ne dozvoli da se više nikada i nigde ne ponovi epizoda koncentracionih logora.
- Zar vi, kao istoričar, niste proučili prošlost Srba, Srbije, Kosova i Metohije? Ako jeste, onda znate koliko su Srbi stradali u prošlosti od raznih okupacija, logora i zločina u oba svetska rata - navodi se u pismu studenata.
Ambasadora pitaju i da li ga je pogodio naziv „Kosovošvic“, zbog paralele sa zloglasnim logorom Aušvicom uz primedbu da je možda bio adekvatniji naziv „Kosovovac“ i paralela sa Jasenovcem kojeg su, kako su primetili, čak nazivali „balkanski Aušvic“.
Studente je zanimalo i da li je Helta zgrozila scena performansa u kojoj se studentima preko rešetaka daje hleb, a uvereni su da ambasador bolje od njih zna zašto je došlo do nestašice hrane na KiM.
Na ambasadorovu opasku da treba da čitaju istorijske udžbenike i ne iznose alternativne činjenice, studenti su odgovorili da bi rado čitali knjige i podsetili ga da vlasti u Prištini sprečavaju i dostavu knjiga napisanih ćirilicom.
Studenti su ponudili da ugoste Helta i sa njim održe akademsku debatu o istoriji, međunarodnom javnom pravu i političkim naukama i pozvali ga da pruži podršku i uzme učešće u studentskim performansima i borbi protiv ugnjetavanja.