RUSIJA, VIZE, BELORUSIJA, SAVAMALA, STARA PLANINA 15 ključnih stvari u rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji
Evropski parlament je prošle nedelje usvojio Rezoluciju o Srbiji, u kojoj je konstatovan napredak zemlje na putu pristupanja EU. Normalizacija odnosa sa Kosovom i vladavina prava su i dalje u fokusu, kao dve stvari koje su najvažnije za evropski put.
Komentara 0
Takođe, među najvažnijim stavkama našla se i sloboda medija, ali i ekonomske reforme za šta je Srbija pohvaljena. Međutim, u ovom dokumentu koji nije obavezujući, ali jeste važan utoliko što se bavi raznim oblastima života i ukazuje na dobre i loše stvari koje Srbija radi, našla se i Srebrenica, naoružavanje Srbije, Savamala, ratni zločini, Bosna i Hercegovina, pa čak i zagađenje vazduha koje je, prema Rezoluciji, u Srbiji "alarmantno".
Ovo je 15 stvari koje su evroposlanici primili k znanju, i odlučili da se nađu u dokumentu koji oslikava stanje stvari u Srbiji.
1. Nezaposlenost
EP izražava zabrinutost o "upornoj nezaposlenosti" i naglašava važnost obuke i razvoja preduzetničkih veština među mladima. Takođe, Srbija se poziva da poboljša položaj žena na tržištu rada, ali i da izmeni zakone kako bi se sprečila diskriminacija malih poljoprivrednih proizvođača.
2. Oružje iz Rusije i Belorusije
Srbija je pozvana da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku uskladi sa EU, uključujući i njenu politiku prema Rusiji. Međutim, evroposlanici su zabrinuti i zbog "kontinuirane vojne saradnje sa Rusijom i Belorusijom", ali je pozdravljeno njeno učešće u velikom broju zajedničkih bezbednosnih i odbrambenih misija sa EU.
3. Uskladiti politiku viza
Iako je dobila pohvale na račun upravljanja migracijama i ponašanje i delovanje u izbegličkoj krizi, EP apeluje na Srbiju da "progresivno usklađuje svoju viznu politiku sa politikom EU".
Takođe, napominje se da je zbog toga što to Srbija nije radila aktivno otvorena mogućnost "ilegalne migracije i krijumčarenja u zemlje EU", kao i susedne zemlje koje nisu članice.
4. Vladavina prava
Srbija je pozvana da pojača napore i reforme u oblasti vladavine prava, a posebno da obezbedi nezavisnost i efikasnost pravosudnog sistema.
Navodi se da je određeni napredak napravljen kada je reč o rešavanju zaostalih, starih slučajeva i u usklađivanju sudske prakse, ali i ističe da nezavisnost sudstva u Srbija nije u potpunosti osigurana i da mogućnost političkog uticaja nad pravosuđem jeste razlog za zabrinutost.
5. Korupcija i kodeks ponašanja
Evroposlanici su pozvali srpske vlasti da sprovedu preporuke Komisije grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO), koja je u martu ove godine objavila da nijedna preporuka u ovoj oblasti nije sprovedena, iako su one dostavljene još 2015. godine. Takođe, ponovljeno je da se intenzivira borbe protiv korupcije, da Srbija pokaže da je jasno posvećena ovom problemu, da se implementira nacionalna antikorupciona strategija i akcioni plan...
Takođe, ukazano je i da treba usvojiti zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, da izbor članova Agencije mora da bude transparentan i bez sukoba interesa ili političke pripadnosti, kao i da se poboljšaju rezultati istraga kada je reč o korupciji na visokom nivou, odnosno kada je reč o javnim funkcionerima.
I Skupština Srbije je takođe pozvana da obrati pažnju na preporuke u vezi sa sprečavanjem korupcije i sukoba interesa.
6. Zamerke na rad parlamenta
U Rezoluciji o Srbiji navodi se i da Skupština Srbije i dalje ne vrši efikasan nadzor nad izvršnom vlašću, da bi trebalo da se poboljša zakonodavni proces, ali i da se promeni praksa po kojoj se zakoni u parlamentu mahom usvajaju po hitnom postupku. Takođe, naglašeno je i da je rad opozicije važan kada je reč o demokratiji, ali se navodi i da oni koji su njeni predstavnici ne treba da budu podložni kleveti.
Takođe, postoji zabrinutost i zbog toga što pojedini političari "zloupotrebljavaju javni diskurs kako bi podstakli rast radikalizma". Piše i da preporuke nezavisnih tela, od Ombudsmana, do poverenika moraju biti priznate i podržane.
7. Podaci, diskriminacija, govor mržnje
Srbija bi trebalo da usvoji novi zakon o zaštiti podataka i da ga uskladi sa standardima EU i najboljim praksama. Ukazuje se na to da bi se trebao popraviti položaj pripadnika ugroženih grupa (deca, osobe s invaliditetom, oboleli od HIV-a, Romi...). Evropski parlament poziva srpske vlasti da promovišu toleranciju i osude sve oblike govora mržnje, javno odobravanje i poricanje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratne zločine.
8. Medijske slobode
EP "snažno podstiče srpske vlasti da pojačaju svoje napore za poboljšanje stanja u pogledu slobode izražavanja i medija", ali naglašava i pretnje, nasilje i zastrašivanje protiv novinara i medija, uključujući i "administrativno uznemiravanje i zastrašivanje putem sudskih postupaka" koje ostaje pitanje zabrinutost.
Takođe, navodi se i da zvaničnici javno treba da osude bilo koji oblik zastrašivanja novinara i da se uzdrže od mešanja u rad medija. Pozdravljen je ponovni rad na izradi medijske strategije.
9. Savamala
Evropska unija nije zaboravila ni slučaj "Savamala", koji se desio u aprilu 2016. godine, pa se u tom smislu navodi da bi ovaj slučaj trebalo da se reši, da je neophodna saradnja sa pravosudnim organima u istrazi, kao i da se počinioci koji su rušili tu noć ovaj deo grada i onemogućavali pojedincima slobodu kretanja privedu pravdi.
10. Vojvodina i njen identitet
U rezoluciji se našao i deo koji se odnosi na Vojvodinu, tačnije napominje se da "kulturna raznolikost Vojvodine doprinosi identitetu Srbije". Naglašeno je i da autonomija Vojvodine treba biti sačuvana i da zakon o njenom finansiranju treba usvojiti "bez daljeg odlaganja, kako je predviđeno u Ustavu".
11. Ratni zločini
Pozdravljeno je usvajanje nacionalne strategije za istragu i krivično gonjenje za ratne zločine, primećeno je usvajanje tužiteljske strategije za istragu i krivično gonjenje ratnih zločina, pozdravlja se imenovanje novog tužioca za ratne zločine u maju 2017. godine, ali se poziva i Srbija da efikasno istraži sve slučajeve ratnih zločina.
Apeluje se na srpske vlasti da nastave da se bave pronalaskom nestalih tokom ratova devedesetih godina, a Srbija je pozvana i da sarađuje sa Rrezidualnim mehanizmom (bivši haški sud).
12. Poricanje genocida o Srebrenici
U Rezoluciju je ušao i amandman koji se odnosi na Srebrenicu, u kome se izražava žaljenje zbog "ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane pojedinaca u srpskoj vlasti", a naglašeno je i da je priznavanje "genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pridruživanju EU".
13. Dezintegracija BiH
U dokumentu koji se bavi Srbijom navodi se i zabrinutost zbog izjava pojedinih visoko rangiranih političara kada je u pitanju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, i osuđuje "bilo koji oblik nacionalističke retorike sa ciljem podsticanja njene dezintegracije".
14. Zaštita Stare planine
Evroposlanici su pozvali Vladu Srbije da usvoji potrebne mere za očuvanje zaštićenih područja s obzirom na razvoj hidroelektrana u ekološki osetljivim oblastima kao što je Park prirode Stara Planina.
S tim u vezi, potrebne su temeljne procene uticaja na životnu sredinu zasnovane na standardima EU, kako je utvrđeno evropskim direktivama, i navodi se da bi trebalo povećati transparentnost o planiranim projektima i učešće i konsultacije koje uključuju sve zainteresovane strane.
15. "Alarmantno" zagađenje vazduha
Evropska unija je takođe skrenula pažnju i na kvalitet vazduha u Srbiji, zbog čega je duboko zabrinuta.
Navodi se da je nivo zagađenja "alarmantan", kao i da je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2016. godine 6.500 ljudi umrlo od respiratornih bolesti. Srpske vlasti su pozvane da usvoje dugoročne mere za rešavanje ove situacije.