Kovčeg s telom 41. predsednika biće izloženi od sutra ispod kupole američkog Kongresa gde će javnost moći da mu oda počast do sahrane u sredu pre podne. Kongres će ostati stalno otvoren dok kovčeg bude tu izložen.
Kovčeg će u Vašington biti prenet predsedničkim avionom Donalda Trampa.
Tramp je za sredu proglasio nacionalni dan žalosti kada neće raditi ni savezne ustanove. Zastave će biti na pola koplja tokom mesec dana na svim zvaničnim zgradama.
Tramp i njegova supruga Melanija će prisutvovati ceremoniji u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu zajedno sa drugim visokim zvaničnicima.
Berze u Njujorku i Čikagu održaće minut ćutanja u ponedeljak i biće zatvorene u sredu.
Nekadašnji predsednik SAD Džordž Buš stariji, predsednik SAD od 1989-1993 umro je u petak u 95. godini. Mandat su mu obeležili Zalivski rat iz 1991, kao i kraj Hladnog rata 1989. i raspad Sovjetskog Saveza dve godine kasnije.
Brojni državnici, poslovni ljudi i druge ličnosti iz celog sveta izrazili su u subotu poštovanje prema bivšem predsedniku SAD.
U Vašingtonu bivšeg republikanskog predsednika hvalile su vođe obe stranke. Predsednik donjeg, Predstavničkog doma Kongresa - američke skupštine, republikanac Pol Rajan hvalio ga je što je vodio državu "s pristojnošću i integritetom", a šefica Demokrata u donjem domu Nensi Pelosi rekla je da je bila "čast raditi s Bušom".
Republikanski senator Bob Korker iz Tenesija rekao je da je Buš postajao prijatelj političkih neprijatelja podsećajući Amerikance da uvek ima više toga što Amerikance ujedinjuje nego što ih deli.
Oslabljen Parkinsonovom bolešću, Džordž Buš Stariji je godinama ;bio u invalidskim kolicima, ali uvek nasmejan i vedrog duha.
Skromni heroj iz Drugog svetskog rata Buš je imao samo 20 godina kada je preživeo obaranje aviona u akciji nad Japanom. Prijavio se u američku Ratnu mornaricu na svoj 18. rođendan. Ubrzo posle izlaska iz vojske oženio se svojom 19-ogodišnjom devojkom Barbarom Pirs sa kojom je ostao zajedno do njene smrti u aprilu ove godine.
Posle vojske Buš se upisao na Univerzitet Jejl. Vratio se u Teksas da radi na naftnim poslovima a 1960-ih se okrenuo politici ; i izabran je na svoja prva dva mandata u Kongresu 1967. Kasnije je bio ambasador pri Ujedinjenim nacijama i Kini, šef CIA, predsednik Republikanskog nacionalnog komiteta pre nego što je služio dva mandata kao potpredsednik SAD za vreme predsednika Ronalda Regana.
Bio je predsednik od 1989. do 1993. u jednom mandatu, a izbore za drugi mandat izgubio je od tadašnjeg guvernera Arkansasa demokrate Bila Klintona, koji je kasnije postao njegov bliski prijatelj.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR