Nobelovac Vole Šoinka otvorio Sa(n)jam knjige u Puli: Hvala Amiri Medunjanin što mi je ubila tremu
24. manifestaciju Sa(n)jam knjige u Puli otvorio je nigerijski književnik, nobelovac Vole Šoinka.
Komentara 0
Sajam je otvoren u dvorištu velelepne vile iz 1913, bivšem Mornaričkom kazinu i Domu JNA, sada Domu hrvatskih branitelja, zgradi koju je projektovao arhitekta Ludvig Bauman iz Beča (na mestu srušene, izgrađene još 1872).
Otvoren je minutom ćutanja za Gorana Stefanovskog, pisca koji je trebalo da bude počasni gost festivala, pa je ovogodišnji regionalni program "Makedonija čita" posvećen njemu.
Slogan ovogodišnjeg sajma je "Reci mi šta je sloboda".
"Tek svest o vlastitoj slobodi može otvoriti prostor slobode drugome. Živimo u vremenu koje drugoga ili drugu, stranca, putnika, čoveka u begu pred nesrećom, pretvara u neprijatelja. Ljudi ostaju zaustavljeni na ničijoj zemlji, bez snage za povratak, bez horizonta pred sobom. Svedočimo i jačanju fašizma, nacionalizma i revizionizma, svedočimo svemu onome što Umberto Eko označava kao elemente večnog fašizma, od kulta tradicije iracionalizma, straha od razlike, prezrenja prema slabijem, do kulta heroizma. Stoga mislimo da je danas, više nego ikada pre, potrebno govoriti o pitanjima prava i sloboda. Govoriti o slobodi na Sajmu knjiga u Puli ne znači svesti tu temu na problem književnosti. Baš naprotiv. Prostor sajma prostor je političke, socijalne i angažovane debate, prostor traženja prava da se o slobodi govori i da se sloboda zahteva.
Da svojim stanovnicima i njenim gostima ponudi prostor razmene znanja i iskustva, ugodne razgovore uz kafu, autorske večeri čitanja, susrete čitalaca i pisaca.
Na ovakvom mestu je važno govoriti o lepoti i brutalnosti vremena, slušati snažne literarne glasove, predstaviti izvrsne izdavače, slušati dobru muziku i dobro se zabaviti, okružen vavilonskim žamorom u kojem se svi savršeno dobro razumemo", čuli smo na otvaranju od glumca Livija Badurine koji je vodio program.
Između govora predstavnika hrvatskog ministarstva kulture, vlade istarske županije i grada Pule, muzički predah upriličili su Bojan Zulfikarpašić i Amira Medunjanin koju, kako je voditelj opisao, "zbog suptilne izvedbe i sugestivnog glasa zovu bosanskom Bili Holidej".
Direktorka Magdalena Vodopija, na čelu sajma od prvog dana, održala je emotivan govor:
- Prostor slobode je krenuo od prvog sajma koji se stvorio mesec i po nakon rata. Nas nekoliko stvorilo je jedan mali prostor slobode za nas same. Ne bi se održao da nismo delili svoju slobodu i da je nismo primali od onih koji su se priključivali sajmu.
Još uvek je mali, ali ga imamo. Godinama smo se borili za njega, štitili smo ga, neki od nas su i padali, bili smo zatočenici vlastite slobode i vlastitih ideja, mogu to reći za nas veterane, za sebe i za Mauricija Ferlina.
Oni koji su nam uvek donosili kontinente slobode jesu naši autori. Malo smo se i sudarali s tim svetovima, nekad ih nismo ni razumeli, ali ako bih mogla odgovoriti na pitanje šta je meni sloboda, to je onda kada vidim tuđu slobodu, kad je, ne politički korektno, nego istinski prihvatim, a to su nama neki veliki autori priuštili na ovom sajmu, poput Bertija Goldštajna, Branka Sbutege, Umberta Eka, govorim o onima kojih nema... Podsećam da je pre dva dana otišao veliki Goran Stefanovski za kojeg znam da bi nas preplavio jednom posebnom, južnjačkom slobodom.
Međutim, mi se ovde na sajmu nikad ni sa kim nismo osećali slobodni kao s Predragom Lucićem. Spremila sam za njega silne hvalospeve ali Amira i Bojan su me potpuno uništili i ono jedino što mogu reći jete da ponvoim što je rekao Boris Dežulović: da nema reči u našem jeziku za Predraga Lucića, ali možda ima te osećajnosti u Amirinim glasu i u svirci Bojanovoj koja podseća na atmosferu koja je bila na ovom sajmu kada je Predrag bio tu - rekla je Magdalena Vodopija. Zbog svega narečenog, ovogodišnji sajam je posvećen upravo Luciću.
- Zadnju zahvalnost koju imam, a koja takođe nije politički korektna: ja zahvaljujem svom gradu - rekla je direktorka Sa(n)jam knjige u Puli.
- Imala bih puno primedbi na ovaj grad, s obzirom da sam davno rođena i pamtim i neke blještavije dane, ali verujte, ja misllim da ovakav program nigde u ovom prostoru, u ovom vremenu, ne bismo mogli da izvedemo nego u Puli. Ja vam to govorim ne kao neko ko vodi ovaj sajam već 24 godine nego baš kao Puležanka, kao Boškova ćerka (Boška Obradovića, pisca, pesnika i osnivača sastava "Atomsko sklonište" - prim, nov), kao mala Magda s Monte zara koja je usput porasla u Sajam i ostarila.
Čast da svečano otvori Sa(n)jam knjige pripala je prvom afričkom nobelovcu, 84-godišnjem harizmatičnom Voleu Šoinki (Wole Soyinka), autorom koji svojim pisanjem i aktivizmom otelovljuje samu ideju borbe za slobodu. Dramatičar, pesnik, esejista, romanopisac, režiser, uporan u neprestanoj borbi za slobodnog čoveka, kritičar političkih elita i cenzure, politički zatvorenik, borac protiv diktatura, predavač, učitelj i autor čiji lik i delo predstavljaju primer uzornog rada sa zadatkom, poželeo je prisutnima doborodošlicu na njihov događaj.
- Zahvalio bih Hrvatima na tri stvari: prvo, hvala što ste doneli Dejvis kup u Hrvatsku, jer kada su ljudi neraspoloženi, sunce ne izlazi, pa vam zahvaljujem što ste pobedili i omogućili da sunce izađe tokom moje posete (to je druga stvar), a treća stvar je da su mi juče na ručku, tokom vrlo živog razgovora o istoriji, kulturi i tako dalje, obećali, pošto su znali da ću imati tremu, dok budem čekao svoj red za govornicom, da će me utešiti najljupkiji, načarobniji glas u celoj Evropi i to obećanje je ispunjeno. Uopšte nisu preterali - rekao je Vole Šoinka.
Sa(n)jam knjige u Istri biće otvoren do 9. decembra uz bogat program. Tokom deset dana na Sajmu će se predstaviti 200 domaćih izdavača, premijerno više od 30 naslova, biće otvorene četiri autorske izložbe i upriličeno više od 70 programa. Neki od ovogodišnjih gostiju biće Julijana Adamović, Damir Baarbarić, Vitorio Đardino, Erikur Orn Nordal, Peter Šloterdajk, Laš Fr. H. Svensen, Mirko Ilić, Rumena Bužarovska, Havijer Serkas, Lordan Zafranović, Mirjana Karanović, Rajko Grlić, Slobodan Tišma, Dušan Vesić, Dino Mustafić, Vladimir Jankovski, Ante Tomić, Vladislav Bajac, Vladimir Kopicl...
Gradonačlenik Pule Boris Miletić je, inače, potvrdio na otvaranju da je sajmu obezbeđena stabilnost i sigurnost u finansiranju u naredne tri godine, odlukom gradskih većnika i produženjem ugovora sa Zagrebačkom bankom i Istarskom županijom kao partnerima "koji će tako dati punu slobodu kreativnosti, kako bi ovaj sajam bio to što jeste: jedinstven i prepoznatljiv u svetu".
Prvog dana otvorena je i izložba plakata "Tolerancija", putujućeg projekta Mirka Ilića započetog kada ga je festival Kuća tolerancije iz Ljubljane pozvao da pripremi prezentaciju vlastitih radova iz tog okvira. Ilić se, međutim, odlučio za kolektivnu interpretaciju fenomena: zamolio je 21 poznatog dizajnera iz celog sveta da izrade plakate na temu tolerancije.
Unutar zadatih dimenzija plakata bila je obavezna samo signatura s potpisom i zemljom iz koje autor potiče i predstavljanje reči "tolerancija" na maternjem jeziku. Kada je izložba krenula po svetu, priključili su joj se sa svojim radovima i novi autori, pa zbirku plakata sada čini više od 70 originala, od kojih je za pulsku instalaciju odabrano šezdesetak. Izložbe se, kao i u Puli, postavljaju u javnim prostorima, ne u galerijama: u Turskoj su plakati bili izloženi po trgovačkim centrima, u Madridu su visili s nadvožnjaka, a za novu izložbu u Ljubljani postavljeni su na velike nosače po cijelom gradu.
Obrazlažući svoj koncept, Mirko Ilić kaže da "razlozi za netoleranciju obično dolaze iz 'pripadnosti pogrešnom plemenu, pogrešnoj boji kože, pogrešnoj seksualnoj orijentaciji ili pogrešnoj veroispovesti, a tri od četiri ova pogrešna razloga uzrokovana su rođenjem". Pitajući se znači li onda to da je "bolje uopšte se ne roditi" i nije li takva "pomisao užasna", interpretacijom razloga za život on želi da pokaže koliko je zbir "razlika" marginalan u odnosu na ono što ljude čini jednakima, voljenima i željnim života.
A Milton Glejžer, autor koga je Barak Obama odlikovao Nacionalnom medaljom za umetnost, poentira: "Za ljudski rod je ključno da usvoji toleranciju. Tolerancija je jedini protivotrov tom takmičarskom porivu koji karakteriše našu vrstu. U naše doba odnosimo se prema njoj i s određenom dozom nevoljnosti, a ono čemu treba da težimo podrazumeva prihvatanje i velikodušnost".