DIRLJIVA PRIČA O ZAHVALNOSTI, UPORNOSTI I TRAGEDIJI Jelena sama odgaja šestoro dece i vodi ogromno imanje, i to s OSMEHOM
- Nemam reči kojima bih opisala koliko je moja majka hrabra i velika žena. Sama brine o čitavom gazdinstvu i plus mlađu decu treba razvesti do škole i vratiti kući. Iako se mi stariji trudimo da joj pomognemo, najveći deo poslova ona obavlja sama i sve stigne. Ona je moja majka hrabrost - Najveća žena koju poznajem!
Komentara 0
Ovim rečima, opisala je svoju majku Jelenu Radenković, jedna od njenih ćerki, Jovana, maturantkinja Medicinske škole u Kraljevu.
Nije mogla Jelena, kao i svaka majka da zadrži emocije dok je slušala svoju ćerku kako je opisuje. Suze radosnice su krenule niz njeno umorno, ali drago lice. Najiskrenije i iz dna duše nam je to Jovana rekla, jer su ona i njene sestre i braća tako naučeni od malena. Da govore ono što osećaju, i da isključivo žive od svog rada.
Suprug tragično nastradao
Jelenin suprug je tragično nastradao, ostavivši je sa šestoro dece i ogromnim imanjem, u Lađevcima kod Kraljeva.
Iako se tada najmlađe dete tek rodilo, a najstarija ćerka imala 16 godina, odlučila je da se ne preda, i nastavila je ideju koju su ona i suprug započeli - da imaju veliku farmu, i da porodica opstane živeći od rada sa kravama muzarama i teladi.
- Borim se da sve postignem u toku dana. I uz pomoć moje dece, uspevamo. Ustajem svakog dana u 5 ili 6 sati, u zavisnosti u kojim smenama su deca u školi. Već oko 7 sam u štali gde podmirujem stoku. Onda neka deca dolaze iz škole, druga odlaze. Pa opet u štalu. I tako svakog dana. Imamo deset hektara obradive zemlje, i preko 40 grla stoke, od čega su 23 visokokvalitetne krave muzare, koje se muzu po tri puta dnevno. Od njih dobijamo svakog dana 250 litara mleka – ispričala je Jelena za "Blic".
Preuzela tatine obaveze
Jovana Radenković, od svoje 14 godine, od trenutka kada joj je tata nastradao, stala uz svoju majku i počela da radi na farmi. I sve je stizala. Da svakog dana pešači sedam kilometara do autobuskog stajališta, ode do Kraljeva u Medicinsku školu u kojoj uči farmaciju, i da se onda vrati i bude sa majkom na farmi.
- I ja ustajem u 5 sati i počinjem da radim. Prvo očistimo štale i onda počinjemo da ih muzemo. Pored velike količine mleka koju pomuzemo, bavimo se i preradom i prodajom mesa. Tek kada završim obaveze na farmi, odlazim u kuću kako bih našla malo vremena da učim. Ali, nije to baš dovoljno vremena jer je farmacija jako težak smer i traži dosta učenja. I pored svega, uspevam sve da stignem. Profesori baš i nemaju razumevanja za moj život, jer niko ne zna kako je biti u tuđoj koži – ispričala nam je Jovana.
Jelena Radenković je od Grada Kraljeva dobila podsticajna sredstva, koja će joj pomoći da olakša rad. Plan joj je da ove godine kupi traku za izđubrivanje, a kako nam je rekla tako će dobiti više slobodnog vremena kako bi se posvetila deci.