Ministar za evropske integracije: Šteta što EP nije komentarisao namere Tirane i Prištine

- Jako mi je žao što Rezolucija o napretku Srbije pala u trenutku da nisu obuhvaćene stvari koje bi trebalo da budu obuhvaćene rezolucijom EP, a to je namera da se granice, ili kako god ih ko doživljavao, menjaju, i to od strane suverene države u regionu, a to je Albanija - rekla je Joksimović u parlamentu, odgovarajući na poslanička pitanja.

Ona je navela da je Tirana sa Prištinom na albanskoj zastavi potpisala sporazume koji se tiču zajedničke dijaspore, zajedničkog fonda za spoljnopolitičke aktivnosti u cilju pristupanja EU 2025, te strategije albanskog nacionalnog jedinstva.

- To, naravno, ne treba da bude u Rezoluciji o Srbiji, ali kada već pričamo o tome kakvi se principi poštuju, onda biste i vi kao poslanici mogli da skrenete pažnju kolegama u EP da reaguju na takve stvari - rekla je Joksimović.

Ministarka je to rekla odgovarajući na pitanje poslanika Vladimira Đurića, inače slobodnog poslanika, koji je zatražio komentar na danas usvojenu Rezoluciju o napretku Srbije u kojoj se, između ostalog, navodi da "etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu". Joksimović je navela da u tekstu jeste naglašeno da rešenje ne bi trebalo da stvori etnički čiste države u regionu, ali da se takođe navodi da može biti prihvatljiv svaki dogovor koji bi postigle dve strane u dobroj veri i imajući u vidu regionalnu stabilnost. Ona je navela da bi, s druge strane, namera Tirane trebalo sve nas mnogo više da interesuje, jer je pitanje do kakvih rešenja se u ovakvim okolnostima se može doći, bilo da se tiču promena granica, demarkacija. Joksimović je rekla da veruje da je bilo dovoljno vremena da a to pre nego što rezolucija bude usvojena, jer su neki amandmani koji nisu povoljni po Srbiju stigli do evropskih parlamentaraca.

- Mene živo interesuje da li su ti amandmani koji tretiraju loše Srbiju stigli do pojedinih poslanika iz našeg parlamenta na vreme, a nisu ove informacije koje su značajne ne samo za nas, nego i za region - rekla je Joksimović.

Joksimović je istakla i da u tekstu rezolucije ne postoji nijedan paragraf koji ima negativnu konotaciju po pitanju uloge Srbije u procesu pomirenja i dijaloga. Dodala je i da Rezolucija EP ima široki kontekst, da u njenom pisanju učestvuju sve poslaničke grupe EP, sa najrazličitijim mišlenjima, od ekstremne levice do ekstremne desnice, dakle, stranke sa potpuno različitim percepcijama i predlozima, te stranke za koje će se tek videti da li će posle izbora za EP sledeće godine biti u parlamentu.

- Trenutak nije baš najpogodiniji da postavite to pitanje, mogli ste drugih i kredibilnijih pitanja da postavite u pogledu ove rezolucije - rekla je Joksimović poslaniku Đuriću.

Srbija će odlučno delovati, institucionalno i diplomatski

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je večeras da ne možemo da dobijemo nikakvu odštetu zbog mera Prištine, zbog čega su ih, upravo, prištinske vlasti i uvele, ali da će Srbija sve ostale mehanizme koji su joj na raspolaganju pokrenuti kako bi zaštitila svoje interese. Ona je, odgovarajući na pitanja poslanika u parlamentu, rekla da Priština, kao entitet samoproklamovane državnosti, nije članica brojnih međunarodnih organizacija i merama poručuje Srbiji, ali i EU, da želi da oni reše probleme u ime tzv. Kosova i vrši pritisak i na Uniju: "To je, između ostalog, jedan od političkih motiva za ovu potpuno neekonomsku i politički motivisanu meru, koja je usmerena protiv interesa Srbije, ali i BiH, a pre svega protiv interesa građana na KiM. Najviše Srba, ali i Roma, Goranaca, Albanca, koji su taoci režima i politike koja se odmetnula od evropskih vrednosti".

Podsetila je da je Beograd pokrenuo proces diskusije o problemu unutar CEFTE, koja nema način da preduzme direktne mere protiv neke od partnera, i da će se ići na arbitražu, ukoliko se problem ne reši u predviđenom roku. Joksimović je ukazala i da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), ključni dokument koji je prekršen antievropskim merama Prištine: "Kada Albanci spaljuju srpsku robu, oni spaljuju evrospke vrednosti slobodne trgovine", podvukla je. Kako je rekla, Priština je 2015. godine potpisala SSP sa EU i to je njihov domet mogućeg ugovornog odnosa sa Unijom, s obzirom da pet država članica nije priznalo Kosovo: "Mi ćemo na aktivan, diplomatski način pokrenuti to pitanje, nadamo se uz podršku zemalja koje nisu priznale tzv. Kosovo i koje će biti otvorene da podrže ne samo regionalnu saradnju, već i temeljne evropske vrednosti".

Dodala je da je Srbija delovala u tri pravca, ali ne i unilateralno, već kao odgovorna država, koja doprinosi poretku mira i bezbednosti. Joksimović je navela i da ćemo se obratiti i Organizaciji za evropsku bezbednost i sardnju (OEBS) i Savetu Evrope, kada su u pitanju ljudska prava, sloboda, teritorijalni integritet: "Odštetu teško da ćemo dobiti, ali ćemo sve ostale mehanizme pokrenuti i institucionalni ćemo odgovoriti na sve što neki drugi rade".

Ukazala je da je i BiH na udaru mera Prištine: "Albanski premijer Edi Rama kaže da su mere odmazda za agresivnu diplomatiju Srbije. Kada naprave carinsku uniju sa Prištinom, hoće li i oni da nam uvedu 100 odsto takse? Je l' se tako ponašaju suverene države u regionu? Mislim na Albaniju, ne na Prištinu, naravno". Mere Prištine podrivaju regionalnu stabilnost i mir, a EU pokazuje da nije spremna da zaštiti svoje vrednosti: "Nemoć može da izazove neželjene posledice", upozorila je Joksimović, ali i dodala da Srbija, kao odgovorna zemlja, ostaje pouzdan partner EU.

Reforma pravosuđa u skladu sa evropskom praksom

Reći da se ne radi ništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti nije tačno, izjavila je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, odgovarajući na poslanička pitanja u parlamentu.

Joksimović je, govoreći o ustavnim amandmanima, rekla da je Srbija, ako se uporedi praksa drugih zemalja kandidata, imala najtransparentniji i najinkluzivniji proces javne debate u tri kruga, u koju su uključene sve zainteresovane strane, uz učešće Venecijanske komisije, tela koje je referentno da proceni da li su ustavni amandmani u skladu dobrom evropskom praksom. Istakla je da je Venecijanska komisija naglasila da su ispunjene sve najbolje pravne prakse. Ona je pomenula Ustav iz 2006. godine koji nije ni bio na javnoj raspravi, te istakla da je tokom 2009, 2010, 2011 godine Evropska komisija konstatovala ogroman broj zaostalih slučajeva i pritisak na izbor nosilaca pravnih funkcija.

Ministarka je podsetila i da je Srbija usvojila Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći za najugroženije i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji su godinama kasnili. Istakla je i da veruje da će zakon o sprečavanju korupcije uskoro biti u skupštinskoj proceduri, budući da je u EK dostavljen u julu ove godine i da će ići pred greco. Ona je navela da nije tačna konstatacija da se ne rad iništa po pitanju reforme pravosuđa, efikasnosti, odgovrnosti i transparentnosti.

Kometarišući navode poslanika o debati u prištinskom parlamentu o dijalogu Beograda i Prištine, Joksimović je rekla da se u tom parlamentu ne raspravlja o dijalogu već da se predstavnici takozvane vlade Kosova njihovim poslanicima obraćaju samo onda kada traže podršku za delegitimizaciju i rušenje briselskog dijaloga: "Tamo nema debate o potencijalnom rešenju, već samo legitimišu uništavanje briselskod dijaloga, što što ova vlada kao odgovorna vlada jedne relativno male države, ali koja hoda na visokim i stabilnim potpreticama principa nikada nije radila".