Treba li menjati zakon o javnoj svojini?
Mreža za Restituciju u Srbiji, uputiće hitne predloge Predsednici Vlade Ani Brnabić, Zaštitniku građana, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti i Ministru finansija Siniši Malom, da u skladu sa svojim nadležnostima preduzmu sve mere kako bi skandalozna odredba u Predlogu izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini, bila povučena.
Spornom odredbom, predviđeno je brisanje jedine obaveze korisnika državne svojine da istu dobiju na poklon u neograničenim količinama i vrednostima.
"Sada, kako bi ovaj poklon ostvarili, preko 700 javnih preduzeća, opštine, AP i društva kapitala čiji su osnivači, kao i brojni učesnici u spornim privatizacijama, trebalo je da podnesu samo jednu potvrdu da su imovinu prijavili republičkoj Direkciji za imovinu i u katastru bi se upisali kao vlasnici. Za razliku od jedine, 22. godina stare obaveze za korisnike javne svojine, potražioci manjeg dela nepopisane državne svojine, kao građani, crkve, zadužbine, da bi dobili samo ono što je nekada bilo njihovo, prolaze kroz složene i izuzetno zahtevne postupke. Na diskriminaciju privatne u odnosu na državnu imovinu, suprotno Ustavu Republike Srbije, još 2010. godine ukazivali smo kao predstavnici građana, a istovremenim usvajanjem i stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini i Zakona o restituciji, 2011. godine, obezbeđena je minimalna zaštita od produbljivanja ove diskriminacije", navodi se u saopštenju.
"Predložena odredba je sporna i sa aspekta totalne neodgovornosti korisnika državne svojine, pri čemu su dostavljeni dopisi gradskih uprava Paraćina i Jagodine, kojom otvoreno priznaju da do danas ništa nisu preduzeli po pitanju popisa državne svojine. "Uz izuzetak Ministarstva poljoprivrede, koje je nedavno omogućilo pristup popisanim skoro 600.000 ha državnog poljoprivrednog zemljišta, masovna je pojava da korisnici ovu svoju minimalnu obavezu nemaju ni nameru da ispune, u uz ovakvu izmenu Zakona o javnoj svojini, nikada je neće ni ispuniti. Prodaja "privatne svojine" JP Železnica Srbije nad srednjom školom u Beogradu i zemljištem gde je škola sagrađena, masovna uzurpacija državnog zemljišta, skrivanje podataka o popisanim nekretninama korisnika, samo su neki od primera na koje smo ukazali u našim dopisima, koji dovoljno ilustruju neke od opasnosti koje bi ovakva izmena mogla da ohrabri", zaključuje se u saopštenju.
Ukazano je i na katastrofalne i nepredvidive posledice mogle biti izazvane po javni dug Srbije, ukoliko bi ovakva izmena bila usvojena.
