Nasilje može i mora da se prijavi, statistika obeshrabrujuća

Broj ubijenih žena u porodičnom nasilju već je premašio prošlogodišnji – kada je stradalo 28 žena. U ovogodišnjih 30 slučajeva, samo tri žene su ranije prijavljivale nasilnike. One su izuzetak, a statistika obeshrabrujuća. Čak 95 odsto ubijenih žena nikada nije zatražilo pomoć.

"One to nasilje ili nisu prepoznavale ili su mislile da se to neće tako tragično završiti, a imamo u vidu da među tih 29 imamo osam majki koje su ubijene od strane svoje dece", kaže koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević, koja je gostovala u Dnevniku RTS-a.

Iako je još krajem prošle godine najavljen i trebalo da počne da radi, nacionalni SOS telefon za žrtve nasilja – pozive još ne prima. Kada će, ne zna se.

"Ja sam imao pritiske od nekih nevladinih organizacija da to trebaju oni da rade, ja to neću tako da radim. Jedino što mogu da vam kažem je da će to biti u skladu sa Zakonom. Nije ovo jedini, mi imamo pet SOS telefona, pa da čekamo sad ovaj jedini", rekao je Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na otvaranju izložbe o borbi protiv nasilja.

Nije ni Zakon protiv nasilja u porodici jedini propis koji treba da reši problem nasilja. Stupio je na snagu pre godinu i po i od njega se mnogo očekivalo.

"Slušam sa jedne strane kako je taj zakon dao jako dobre rezultate a sa druge strane da je dao dobre rezultate ne bi imali ovoliko ubijenih žena. Mi ipak moramo tu još da dopunimo određene stvari, da vidimo šta se dešava sa nasilnikom koji posle, da uslovno kažem, izdržane kazne provedene u pritvoru, mesec dana, on se vraća u tu istu porodicu", navela je Vesna Stanojević.

Nema opravdanja za nasilje

Rešenje problema je i u promeni svesti, poruka je i iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

"Kada je u jednoj godini ubijeno 30 žena, a među mladima u društvu vladaju stavovi da jedan šamar nije nasilje ili da je nasilje privatna stvar, da je opravdano ponekad udariti partnerku ili da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao vid šale, znači da imamo problem i da moramo mnogo više svi da radimo na promeni razmišljanja i stereotipa. Nema mesta opravdanjima, nazovimo nasilje pravim imenom", poručila je predsednica Koordinacionog tela Zorana Mihajlović.

Pravim imenom i to javno treba nazvati nasilnike, smatra resorni ministar.

"Ništa neće značiti ni 16 dana aktivizma, nama treba 365 dana aktivizma – da javno osudimo, da javno kažemo ko su ti koji su sebi dali za pravo da problem rešavaju nasiljem i da to transparentno objavimo", kaže ministar Đorđević.

Dan borbe protiv nasilja nad ženama obležava se u celom svetu.

U Španiji je na hiljade ljudi protestovalo. U Rimu i u pedesetak francuskih gradova, isto – jer samo u Parizu 225.000 žena svake godine pretrpi neku vrstu nasilja.

U Srbiji se kampanja nastavlja narednih 16 dana – sa porukom da nasilnika može da prijavi svako i anonimno.