U Srbiji je prošle godine kvaitet vode u Dunavu bio bolji, a uočen je i bolji kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, zvaničan je izveštaj za 2017. godinu. Da li je to tako i ko je "zaslužan"?
"Lakše se diše" u Nišu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, pa i Boru, neki su od zaključaka Izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji za 2017. godinu koji je nedavno usvojen na Odboru za zaštitu životne sredine Narodne skupštine.
Tanjugov sagovornik Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, koji je, inače, predstavio taj Izveštaj, kaže da je uočen napredak u svim oblastima zaštite sredine, počevši od toga da je procenat zaštićenih područja u Srbiji porastao za 15 odsto.
"Imajući u vidu najavljene investicije u energetski sektor, možemo očekivati da će se trend poboljšanja kvaliteta vazduha nastaviti i u narednim godinama", rekao je Radović.
Srbija je, ukazuje, napredovala i u upravljanju otpadom, naime, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto.
RAK RANA - PREČIŠĆAVANJE OTPADNE VODE
"U Srbiji se prvi put ulaže i u prečišćavanje otpadnih voda i grade se postrojenja od Subotice do Vranja", kaže Radović, ali ističe da je taj procenat i dalje nizak.
Naime, prečišćavanje otpadnih voda je prošle godine poraslo sa 10 na 14 odsto.
Međutim, ekspertkinja UN za životnu sredinu Anđelka Mihajlov kaže da iza tih zaključaka postoji niz drugih elemenata koje treba analizirati kako bi se imalo u vidu gde treba povećati ekološke akcije.
Tako, na primer, ističe, da poboljšanje kvaliteta vode u Dunavu, može, a ne mora biti posledica poboljšanja.
"Sada se na nivou EU prate slivovi. Sve što je u slivu Dunava je jedna celina, tako da mereći parametre u slivu Dunava kod nas, mi hvatamo i neke podatke od uzvodnih zemalja, i to blago poboljšanje može da znači da ima poboljšanja kod nas, ali isto tako da ga ima i u drugim zemljama", objašnjava Mihajlovljeva.
Ističe da kada je reč o vodi, alarmantniji je podatak da je sve manje vode u vodovodnoj mreži Srbije.
Govoreći o otpadu, ona ukazuje da nijedna od 10 funkcionalnih regionalnih deponija nije puštena u rad ni 2016. ni 2017, već u periodu od 2002. do 2015, te da se tek sada primećuju pomaci njihovog rada.
Zato ukazuje da će se rezultati današnjih ulaganja u životnu sredinu videti tek narednih decenija.
U svakom slučaju, Mihajlovljeva je pohvalila Izveštaj jer on vodi, kako kaže, u smeru informisanja javnosti o stanju životne sredine, ali i ukazala da poboljšanja uočena u 2017. treba kombinovati sa tim da je to i posledica dugoročnih mera, metodologije merenja, uticaja ulaganja država u okolini.
Zagađenje ubije osam miliona ljudi godišnje
Da bi rezultati u životnoj sredini bili još bolji, poručuje Mihajlov, neophodno je da država imam projekte, institucionalne kapacitete, i ono najvažnije, finansiranje iz domaćih izvora.
Naime, evropski prosek ulaganja u životnu sredinu je tri odsto BDP-a, dok se u Srbiji za tu oblast izdvaja između 0,3 do 0,5 odsto.
