Britanski mediji povodom taksi koje je uvela Priština: Granice postale prepreka za preporod Balkana

List navodi da je na Zapadnom Balkanu postojala zona slobodne trgovine pre EU - da je to bila Jugoslavija, ali da je njen raspad doveo do smrti stotina hiljada ljudi, više miliona raseljenih, ali i do novih granica na kojima sada često kamioni čekaju između sedam i 48 sati na granicama zbog carinskih procedura. Sve to šteti razvoju regiona, navodi list i citira reči srpskog ministra trgovine Rasima Ljajića, da su troškovi zbog čekanja kamiona na granicama u regionu gotovo dvostruko veći od proseka EU.

"Kako biti konkuretan kao dobavljač EU, uz ovakve brojke", navodi pitanje predsednika Privredne komore Srbije Marko Čadež za kojeg napominje da prednjači u naporima za integraciju ekonomija bivših jugoslovenskih republika, koje se nisu pridružile EU i Albanije. List, naime, naglašava da je nedavna studija MMF-a pokazala da bi se na godišnjem nivou uštedelo 800 miliona dolara, što je oko jedan odsto BDP-a regiona, ako bi vlasti uspele da poboljšaju prekograničnu saradnju i dostigle prosečan standard EU. Međutim, "Fajnenšnal tajms" ističe da najveći problemi proističu iz "nerešenog statusa Kosova" posle rata 1998-1999.

U tom kontekstu, ukazuje na politički dijalog koji vode predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, ali i na razgovore koje su 2013. godine započeli Čadež i bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Gerdžaliu kako bi se dogovorili oko zajedničkih inicijativa koje bi mogle da konkurišu kompanijama EU, i kako bi napravili plan za produbljenje ekonomske integracije. Ta inicijativa, navodi "Fajnenšnal tajms", dovela je do formiranja regionalnog investicionog foruma, koji uključuje BiH, Srbiju, takozvano Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.

"Te zemlje zajedno imaju više od 17 miliona stanovnika, što je tržište veličine Holandije, ali njihove ekonomije ostvaruju BDP od samo oko 77 milijardi evra", piše "Fajnenšnal tajms" i skreće pažnju da je to manje od Slovačke, iako ta država članica EU ima tri puta manje stanovnika. U tekstu se navodi i da su Čadež i Geržaliu dobili podršku vlada u Beogradu i Prištini da se posvete planu, koji bi omogućio slobodni protok roba, usluga i ljudi i stvorio platformu, usmerenu ka stranim investitorima koji bi region posmatrali kao jedinstveno ekonomsko područje, kao i da je u tom cilju 2017. godine u Trstu potpisan akcioni plan.

"Kao šlag na torti, Brisel je obećao milijardu evra za investicije u infrastrukturu", napominje list. List podseća i da je od 2006. godine zapadnobalkanska šestorka članica Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA), kao i da je deo akcionog plana da se u potpunosti primene uslovi tog sporazuma.

"Fajnešnal tajms" napominje i da je ideja o ujedinjenju, koja postoji od raspada Jugoslavije, dobila na zamahu kao posledica umora od iščcekivanja proširenja EU i od kako se povećao uticaj drugih aktera u regionu, kao što su Rusija, Turska i Kina. Ipak, ukazuje da političke razmirice i trajna ozlojeđenost i dalje predstavljaju najveće barijere.

"Srbija zadržava kontrolu nad kosovskom energetskom infrastrukturom, srečavajući je da integriše svoje energetsko tržište sa albanskim, u znak odmazde, kosovska vlada je ranije ovog meseca uvela porez od 10 odsto na robu iz Srbije i BiH, kojim se izuzimaju proizvodi međunarodnih brendova, ignorišući uslove CEFTA", napominje "Fajnenšnal tajms".

List ističe i da je 21. novembra Priština najavila da će povećati porez na robu iz Srbije na 100 odsto. U zaključku, list prenosi reči Čadeža da je obavezi na papiru potrebna politička volja kako bi se ona "prevela u realnost".

"Regionalni lideri posvetili su se regionalnom planu, ali svaki političar vodi računa da ponovo bude izabran u svojoj državi. Realno, ekonomski razvoj mogao bi da utre put rešavanju osetljivih političkih problema iz prošlosti jer, u glavama mnogih ljudi na Balkanu, ratovi još nisu završeni", prenosi "Fajnenšnal tajms" Čadežovu ocenu.